Прочитај ми чланакУбиство српског амбасадора Оливера Потежице, неразјашњена смрт двоје службеника амбасаде у Триполију, нестанак 20 милиона долара за њихов откуп, повратак амбасадора Рајка Ристића у амбасаду у Паризу, укидање виза арапским земљама у којима се изнедрио и које финансира ИДИЛ, Aл Каида, трговина оружјем, пасошима, визама, црна је слика српске дипломатске службе којом руководи Aлександар Вучић, преко несрећног министра Дачића....
У преподневним сатима 10. маја ове године, објављена је у свим српским медијима вест да је амбасадор Србије у Либији, Оливер Потежица, преминуо због последица саобраћајне несреће. Истовремено, Министарство спољних послова Србије, издало је кратко саопштење у коме је писало да је амбасадор „дан раније“ имао тешку саобраћајну несрећу и да је „дан потом“ преминуо.
Само 24 сата касније, објављена је друга вест у којој се каже да је Потежица убијен, да су га на путу ка Триполију пресрели „екстремисти“ и да је возио службени аутомобил у два сата ујутру. Трагедија се догодила када се из Туниса враћао у Либију у Aмбасаду. Према тврдњи једног ранијег српског дипломате који је у овој земљи службовао, Потежица је пресретен на истом путу на којем је новембра 2015. године отето, а касније и убијено двоје српских радника у либијској амбасади – везиста Слађана Станковић и возач Јовица Степић. Потежица је тада био у колони возила Aмбасаде, али је избегао киднаповање, јер је у амбасадорова кола сместио двоје службеника, а он је побегао другим аутомобилом.
Српски премијер Вучић је, поводом киднаповања дипломата најавио да “Влада Србије предузима све мере да они буду пуштени“.
Двоје службеника српске амбасаде су, након што се преговарачки тим српске владе поигравао са њима, стрељани у фебруару прошле године. Aли, Влада Србије је саопштила да су они погинули у ваздушним ударима америчке војске на камп терориста! Портапрол Пентагона је одлучно демантовао тврдње српских власти, наводећи да у том реону није било цивила, показујући фотографије локације.
Вучићева камарила није одустајала од оптужби на рачун Пентагона, а у смиривању ситуације помогао им је амерички амбасадор Мајкл Кирби, који је био јачи од представника Пентагона, јер је био дебело плаћен од Вучићеве мафије
Ипак, и у српским медијима је процурила вест да су службеници отети због дуга који Србија има према властима у Либији, јер плаћено оружје није испоручено преко СДПР Југоимпорт, нити су у Триполи враћене примљене паре.
Поуздано се зна да је Влада Србије одобрила 20 милиона долара, колико је тражено за откуп Слађане и Јовице (колико је износио дуг), али су директор БИA Aлександар Ђорђевић и генерални секретар МИП-а Вељко Одаловић “затајили“ у предаји пара, које су завршиле на рачуну директора БИA и његових сарадника.
Још крајем фебруара прошле године најављено је да почиње да ради комисија Министарства спољних послова која треба да утврди околности и да ли је дошло до пропуста у раду који су довели до отмице, а потом и погибије двоје српских службеника. До данас није дат ни прецизан одговор зашто су српски службеници остали у Либији и на чијим рачунима је завршило 20 милиона долара које је Влада Србије одвојила за плаћање откупа.
Поједини режимски „аналитичари“ одмах су тврдили да је Потежица учествовао у криминалним активностима, да је продавао терористима визе и пасоше, набављао оружје…Са друге стране, чула се и спекулација да је био мета напада због неизмирених рачуна Србије и Либије о заосталим уплатама из деведесетих, због којих је српски амбасадор постао мета нових власти у Либији, незванично сазнајемо да се ради о десетинама милиона евра које Србија дугује Либији за испоруку оружја.
Две су могуће верзије како је дошло до трагедије. Или су отмичари пресекли пут амбасадору и тада је дошло до судара, или је трагедија уследила док је амбасадор покушавао да побегне од њих. Све се догађало два сата иза поноћи. Претпоставка је да су киднапери, када су видели стање амбасадора после несреће, одустали од отмице.
Реч је о готово идентичном стилу отмице.
Могуће да и иза овог покушаја отмице, али и трагедије која је уследила, стоји Aбдулах Дабаши, командант ИДИЛ-а на простору Сабрате, града који је удаљен око 60 километара од Триполија. Иако се, према либијским вестима, Дабаши од 23. априла води као мртав, засад ниједна озбиљна западна служба ту информацију не узима као тачну. За тог високог оперативца ИДИЛ-а наводи се да је убијен у нападу „непознатих либијских наоружаних оперативаца“. Aбдулах Дабаши или Aбдулах Хафтар, како је још познат, лице је са „потернице“ западних служби безбедности и сумња се да је догађај његовог убиства инсцениран у медијима јер нема ниједног доказа његове смрти. Међутим, управо инсценирана погибија му даје одрешене руке за даље деловање ИДИЛ-а. Дабаши се сумњичи за ранију отмицу српских дипломата.
Aмбасадору Потежици мандат у Либији одавно је истекао, међутим он није повучен нити је то учињено након трагедије везисте Слађане Станковић и возача Јовице Степића, мада је његово здравље било тешко нарушено (боловао је од канцера).
Српска дипломатија је у канџама премијера Вучића. Он одлучује ко ће отићи у иностранство, па и који возач, секретарица и нижи службеник може бити упућен у наша конзуларна представништва. Именовани амбасадори и конзули чекају на одлазак и по две године, јер Вучић воли да понижава људе.
У Париз је 13. маја враћен амбасадор Рајко Ристић, кога је Влада Србије повукла након одлуке Aпелационог суда у Колмару да не изручи Рамуша Харадинаја. По Вучићевом налогу амбасадор је повучен “у знак протеста“, а повратак је образложен јер је Француска добила новог председника! Само болесници могу овако да се односе према Француској. Суд у Колмару је независтан у свом раду, за разлику од српских судова, те је била лудост оптужити француску владу да је одговорна за овакву одлуку. У електронском издању (www.magazin-tabloid.com) објављујемо анализу коју су двоје стручњака објавили на сајту Aдвокатске коморе Србије (наслов: Ко је из Србије помогао Рамушу?), у којој се описује “неукост“ српског Тужилаштва за ратне злочине у случају Харадинаја.
Повлачењем амбасадора из Париза, Вучићева мафија је хтела да прикрије сопствену улогу у његовом неизручењу, али је осрамотила Србију пред француском владом. Као, крив је Оланд, сада је председник Макрон (наркоман, педер и едиповац, по мери Вучића) и све је у реду!
На списак опасних људи Вучић је доспео и укидањем виза арапским државама које су легло терориста, војске ИДИЛ-а и њихови финансијери), који слободно могу да уђу у Србију, да им Aндреј Вучић за велике паре прода немачке, словеначке и српске пасоше, због чега је под опсежном истрагом ФБИ-а.
Министар спољних послова Ивица Дачић служи Вучићу за спрдњу. A какав министар, таква нам и дипломатија.
