Прочитај ми чланак

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ једним кликом послала 175.000 € – преваранту

0

Народна банка Србије је жртва сајберкриминала - 175 хиљада евра завршило је на рачуну са лажног мејла.

ИТ стручњаци објашњавају да 100-процентна заштита на мрежи не постоји, али да постоје бројне мере којима се такве преваре могу спречити.

Пецао преварант и упецао НБС…личи на почетак неког вица, али престаје то да буде када је једним кликом НБС испунила жељу вредну 175 хиљада евра и насмејала само једну особу.

„У овом тренутку нисмо у стању да Вам пружимо ближе информације у циљу неометаног вођења истраге. НБС је благовремено обавестила надлежне органе о томе да је одређеним активностима дошло до покушаја да се извршењем кривичних дела нанесе материјална штета Заводу за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру који послује у склопу Народне банке Србије, а поводом плаћања по основу фактура инодобављачу“, саопштили су из НБС.

И док НБС негира да је претрпела сајбер-напад, прича иде овако: холограмска фолија која се користи у заштити новчаница и докумената купљена је уплатом на рачун у пољској банци. Међутим, имејл са тим упутствима НБС није добила од компаније са којом иначе сарађује, већ од преваранта који је искористио имејл добављача, али је у адреси променио једно слово, па је новац завршио само на њему познатом месту.

“Ако имате клијенте и сараднике са којима имате поверљиву пословну комуникацију морате да водите рачуна и увек проверите да ли је све то аутентично и једна од препорука да ручно куцате линкове. И наравно постоји технолошка застита – софтвери који умеју да препознају неке шаблоне скенирањем маилова”, каже Иван Јелић директор за производе и развој Б92.нет.

Тзв. фишинг превара није ништа ново. НБС прошла је далеко боље него рецимо централна банка Бангладеша која је прошле године преко мреже опљачкана за 81 милион долара.

Само у последње три године штета од интернет превара износи 5,3 милијарди долара. Преварени субјекти су у просеку губили 218 хиљада долара.

“Стопостотна заштита не постоји и ту интернет и информационе технологије нису ништа другачије од реалног живота, али у зависности од тога какве кораке за превенцију предузимате и како себе и запослене едукујете смањићете шансе да се нешто лоше деси”, каже Јелић.

Питали смо НБС сматрају ли да ли и у њиховим редовима има одговрних и хоће ли урадити нешто поводом тога. Повратног маила није било, а проверили смо – стигао је са праве адресе.