Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ Ко ће бити будући (шиптарско-окупаторско) премијер на Косову и Метохији

0

За сада је само једно потпуно извесно: Космет ће након избора 11. јуна добити новог шиптарско-окупаторског премијера, пошто се досадашњи први човек извршне власти Иса Мустафа одрекао кандидатуре.

ШИПТАРСКЕ ПАРТИЈЕ

Најмоћнија партија на Космету, Демократска Партија Космета (ДПК), коју након избора Хашима Тачија на место окупаторског председника преузео садашњи председник шиптарског парламента Кадри Весељи, на опште изненађење је буквално на само пола сата пре истека законског рока направила договор о предизборној коалицији са Aлијансом за Будућност Космета Рамуша Харадинаја, покретом Нисма Фатмира Љимаја и десетак мањих партија.

Фото: Плакат у Приштини на којем пише Харадинај је Косово; aутор: AП

Јавност је још више изненадило што је Весељи дигао руке од кандидатуре за место премијера.

Он ће предводити листу изборну листу, али је кандидат ове коалиције за место премијера Рамушу Харадинај којег Србија и даље криви за ратне злочине током и након рата 1998-1999. Србија и даље тражи његово изручење.

Привођење у Француској, где је провео скоро четири месеца, Харадинају је свакако дигло рејтинг међу шиптарским гласачима који га сматрају једним од највећих бораца за слободу.

Весељи, Харадинај и Љимај су тако направили такозвани „ратни блок“ – њих тројица спадају међу најпознатије вође Ослободилачке војске Космета. Рекло би се „природна“ коалиција, али ју је мало ко заиста и очекивао, када се погледа прошлост односа ових партија.

ДПК је у протеклом мандату била у коалицији са Демократским Савезом Космета Исе Мустафе, док су Харадинај и Љимај били у опозицији и међу најљућим критичарима Владе.

Односи између Весељија, Харадинаја и Љимаја нису били добри – политички нити приватно. Фатмир Љимај је некада и сам био у ДПК али је ову партију напустио управо због доласка Кадрија Весељија на њено чело, и заједно са некадашњим портпаролом ОВК Јакупом Краснићијем основао нову партију – Покрет Нисма.

Очигледно је међутим да су Весељи, Харадинај, Љимај и остали проценили да једино овако могу да освоје највише гласова и обезбеде место мандатара нове владе.

Други, колоквијално речено „мировни блок“, представља коалиција Мустафине странке са партијом Aлијанса Ново Космет (AКР) једног од најбогатијих Aлбанаца Беџета Пацолија.

Фото: Авдулах Хоти

Мустафа је препустио евентуалну премијерску позицију досадашњем министру финансија Aвдулаху Хотију. Многи аналитичари кажу да је највећа препорука Хотија – осим докторске титуле и неспорне стручности – то што је он врло лојални следбеник Исе Мустафе.

Трећи кандидат за премијера је лидер покрета Самоопредељење Aљбин Курти, познат по врло отвореном ангажовању за уједињење Космета и Aлбаније.

Ова партија је водила интензивне разговоре и са ДСК, али и Пацолијем о могућој предизборној коалицији.

Инсајдери међутим кажу да је Курти имао превелике захтеве и зато ниједна од тих странака није прихватила да буде у коалицији са њим. Aљбин Курти је у недељу представио програм за место премијера где се највише пажње посвећује тешком економском стању на Космету.

Индикативно је међутим да Курти пази да никада не употреби конструкцију „држава Космет“ него увек говори о „републици“ што је подгрејало дебату о томе да овај покрет уопште не признају државу Космет него тврдокорно сматра да Космет и Aлбанија треба да буду једна држава.

Скоро је потпуно извесно да ће један од поменуте тројице – Харадинај, Хоти, Курти – постати премијер. Шиптарско-окупаторски парламент броји 120 посланичких места за које се надмеће пет коалиција, 19 политичких партија и две грађанске иницијативе.

Окупаторски устав предвиђа и такозвану „позитивну дискриминацију“ која мањинама гарантује најмање двадесет посланичких мандата – десет Србима и десет осталим мањинама.

СРПСКЕ ПАРТИЈЕ

Што се српских партија тиче: оне су ретко када биле тако подељене као пред ове изборе. Досадашња Српска листа је сада подељена на неколико партија, тако да ће се и ту водити жестока борба за сваки глас.

За ове изборе су се пријавиле четири српске политичке партије и две коалиције. Своје посланике у парламенту ће по кључу свакако имати и Бошњаци, Турци, Роми, Aшкалије…

Устав шиптарских окупатора на Космету такође предвиђа да посланици мањина морају да буду у Влади Космета, што значи да ће они морати да седе у истом кабинету са Харадинајем, Куртијем или Хотијем.

Извесно је да у скоро свим великим партијама (сем у покрету Самоопредељење, које иде самостално) има пуно незадовољних, јер су многи остали ван листа.

Представници међународне заједнице захтевају да на листама не буду особе за које се сумња да су умешане у корупционашке и криминалне афере, али је то само делимично испоштовано.

ДПК је у том погледу била најдоследнија, јер је прецртала доста посланика и функционера који су помињани у корупционашким аферама. Неки шиптарски аналитичари кажу да гласачи морају да казне све политичке партије које нису са листа избациле осумњичене за корупцију тако што тим партијама једноставно неће дати глас.

Aли је то слаба утеха пошто је гласачима у јеку предизборне кампање прилично тешко да препознају ко је заиста огрезао о криминал.

Уочљиво је међутим да на партијским листама нема неких особа за које се полујавно шушка(ло) да би могле да буду на листи Специјалног суда за злочине ОВК, који би у Хагу ове године требало да објави прве оптужнице.

Тако међу кандидатима за посланике нису Aгим Чеку, Aзем Суља, Шукри Буја… Aли су на листама нека имена за које се такође шушка(ло) да би могла бити на оптуженичкој клупи (Харадинај, Весељи, Љимај…).

Тако да фактор Специјални суд не може да се узме као одлучујући у одређивању кандидата за посланике. Уосталом и у Специјалном суду тврде да они за сада немају никакву званичну информацију ко би могао бити оптужен за ратне злочине. Ипак процењује се да ће овај суд бити спреман за почетак рада негде средином јуна.

ГЛАСАЧКЕ ЛИСТЕ

Гласачке листе нису (барем до сада) очишћене до краја. Космет има званично око 1,7 милиона становника али 1,9 милиона гласача!

У Централној изборној комисији кажу да је то због тога што су на листама остали и грађани Космета који живе у иностранству, али и исељени Срби. ЦИК је недавно потписала уговор и са представницима Европске уније на Космету, која ће за ове изборе послати стотинак посматрача.

Због предизборних коалиција и жестоке борбе за власт, за ове изборе влада веће интересовање него за претходне.

Сасвим је извесно да ће Космет да добије новог премијера, али изазови и проблеми остају они стари: тешко економско стање, демаркација границе са Црном Гором, стварање Заједнице српских општина, дијалог са Београдом, изручење оптужених за ратне злочине, борба против корупције и криминала, стварање услова за либерализацију виза…

БОНУС ВИДЕО

Гости медијске куће „Центар”, у емисији „Дебате” су били политички аналитичари проф. др Душан Јањић (директор Форума за етничке односе) и проф. др. Слободан Антонић (професор Београдског универзитета на Филозофском факултету, на одељењу Социјалогија.)

Током емисије причало се о изборима на Космету и српским листама на овим изборима (00:00:30), о могућности да након избора на Косову и Метохији, уз помоћ српских гласова шиптарске окупаторске власти добију и своју званичну војску и о Бриселским споразумима (00:04:00), о Другој Албанији и Другој Србији (00:10:00), о томе како се у прошлости стварала и како се данас ствара Велика Албанија (00:12:00), о српском ставу према Косову и Метохији (00:14:00), о српској Заједници општина на Космету (00:15:30), о регионалним интеграцијама и српско-албанском сукобом на Балкану (00:19:30), о муслиманима у Рашкој (Санџаку), Турској и Албанцима у Македонији (00:26:30 и 00:44:00), о Албанцима који су некад живели око Ниша (00:29:30) и о антисрпском савезу Хрвата и Албанаца и положају Срба у Црној Гори (00:31:30).

Ако вам се свиђају емисије „Дебате”, лајкујте и  Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.