Прочитај ми чланак

СЛАВА У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ уз сузе италијанских војника

0

У манастиру Високи Дечани јуче обележена храмовна слава. Сакупљамо снаге и надахнућа за наш останак и опстанак на овим просторима, рекао владика Теодосије. Захвалност италијанским војницима на заштити

Дечани – Долазећи у ову светињу која истрајава и опстаје захваљујући Божијој вољи и обасјава светлошћу светог краља, сакупљамо снаге и надахнућа за наш останак и опстанак на овим просторима. Ово место нас надахњује и храбри у томе.

Ово је у беседи поводом манастирске славе Високих Дечана рекао јуче епископ рашко-призренски Теодосије. После литургије коју је владика Теодосије служио са монаштвом епархије пресечен је славски колач, а храмовној слави присуствовало је више стотина верника из околних метохијских средина али и расељених са Космета.

– Иако се за долазак пријавило више од 600 расељених Срба из овог дела Метохије, дошло нас је око две стотине. Ове посете дају нам снаге да ће наше светиње опстати као што су опстајале и досад, али и наду наших расељених у повратак својим домовима на Космету – рекао је „Новостима“ Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице, који су организовано аутобусима из Београда и других градова у централној Србији дошли рано ујутру да би присуствовали литургији.

Осим представника грчке Канцеларије у Приштини, манастирској слави присуствовали су и италијански припадници Кфора који обезбеђују светињу, задужбину краља Стефана Дечанског који је по речима епископа Теодосија имао тежак живот, као и Срби са Космета, али који је превазишао сва искушења, због чега је изразио наду да ће то учинити и Срби на Косову и Метохији.

– Италијански војници су нас заиста на непоштедан начин штитили све ове године и дугујемо им велику захвалност – рекао је после послужења ручком у манастирској трпезарији владика Теодосије, чије су речи пропраћене аплаузом више стотина верника, што је изазвало буру емоција и међу италијанским војницима од којих су поједини једва задржавали сузе.

ДИРЉИВО

Посебно дирљив тренутак био је када су после ручка ученици призренске Богословије отпевали неколико косовских песама као и „Пукни зоро“, са којима су верници готово хорски певали. Моменат који ће многима остати у сећању био је када је један од ученика уз виолину одсвирао песму „Свилен конац“ покрај владике Теодосија и игумана Саве Јањића.

– Ови ученици Богословије су наша радост, нада и мотор ове епархије, који покрећу живот наше цркве и ова њихова песма значи да је Косово живо и да ће тако бити, односно да ће остати наше – рекао је потом епископ Теодосије.