Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Холандски или руски лекари за Младића?

0

Председник Хашког трибунала Кармел Ађус именовао је Жалбено веће које ће донети коначну одлуку о жалби одбране Ратка Младића због одбијања Претресног већа да му одобри привремену слободу и лечење у Москви.

У марту ове године, према изјави адвоката Ратка Младића, здравствено стање њиховог брањеника „нагло се погоршало“, те су затражили од Претресног већа да одобри да се оптужени што пре пребаци на претраге и лечење у Русију. У свом захтеву истакли су да је оптужени изложен опасности од можданог или срчаног удара и да би га из медицинских и хуманитарних разлога требало привремено пустити на слободу и омогућити му да се лечи у Русији, на клиници чији назив је у том документу изостављен.

Младићева одбрана: у Москви је спас

Пре две године, 2015, тројица руских лекара-специјалиста обишли су Младића и изјавили да његов медицински третман у Хагу није најбољи, да у терапији која му је прописана има пропуста и предложили лечење у руским клиникама како би се „смањио ризик нежељеног исхода“. Те констатације потврдило је троје београдских лекара, који су проучили налазе својих московских колега. Уз ту медицинску аргументацију, коју су навели у захтеву за привремену слободу и лечење у Русији, Младићеви адвокати Бранко Лукић и Драган Иветић су пре два месеца додали и један дипломатски прилог: руска амбасада у Холандији писаним путем потврдила је спремност своје земље да прими на лечење оптуженог и испуни све захтеве које с тим у вези тражи Хашки трибунал.

Тужилаштво је одмах реаговало истичући да одбрана инсценира драматично стање којег уопште нема, позивајући се уз то на лекарске налазе који су застарели и неутемељени. Став је тужилаца да би захтев одбране да се Младић лечи у Руској федерацији требало одбацити, тим пре што постоји опасност од његовог поновног бекства. Тужиоци су децидни: Младић има одговарајућу медицинску негу и у притвору и у хашким клиникама, о чему се и сâм похвално изразио.

То је тачно: Младић се на једном судском заседању јавно захвалио за медицинске услуге и лечење које му је пружено за време суђења, због чега му је знатно побољшано здравствено стање, истакавши да вероватно не би био међу живима да није дошао у Хаг.

Том изјавом, датом додуше пре четири године, Младић није баш ишао на руку својим браниоцима, који су, одговарајући на примедбе тужилаштва, упозорили судије Претресног већа да могу да буду одговорни за фаталан исход погоршања здравственог стања њиховог брањеника. Његов живот је сада у рукама Претресног већа, истакли су они и затражили хитно упућивање Младића у Русију, на клинику, која је и даље непозната. Подсетили су и да је Слободан Милошевић умро у притвору чекајући одлуку о сличном захтеву.

И Милошевић тражио лечење у Москви

Тачно је, Милошевић је као заступник сопствене одбране на судском заседању 20. децембра 2005. усмено затражио да му се, услед кардиоваскуларних проблема и високог крвног притиска, преко божићних и новогодишњих празника одобри путовање у Москву ради лечења у „Научно-медицинском институт Бакуљев, код академика професора Бекеријева“. Судије су одмах одговориле да такав захтев, ако жели да га веће прихвати за „озбиљно“, мора поднети писмено и по прописаној процедури. То су у Милошевићево име учинили његови додељени браниоци и прибавили гаранције владе Руске федерације да ће бити поштовани сви услови Трибунала за боравак и лечење оптуженог у Москви.
Претресно веће, пред којим се судило бившем председнику Србије по оптужби за ратне злочине на Косову, у Хрватској и Босни и Херцеговини, одбило је тај захтев 24. фебруара 2006. У образложењу, које је потписао председавајући судија Патрик Робинсон, речено је да веће, и поред гаранција руске владе и „личног обећања оптуженог“, није сигурно да ће се он и вратити у Хаг. Уз то, веће у захтеву није нашло уверљиве разлоге због којих би здравствени проблеми оптуженог били боље решени у Русији него у Холандији.

На то су Милошевићеви додељени браниоци 3. марта поднели жалбу, у којој захтевају да се хитно преиспита и промени одлука претресног већа и оптуженом дозволи одлазак у Москву. Жалбено веће није стигло ни да размотри тај захтев, јер је недељу дана касније, 11. марта 2006. године, Милошевић нађен мртав у својој ћелији у притворској јединици УН у Схевенингену. Утврђено је да је умро од срчаног удара, а 31. маја 2006. саопштено је да за његову природну смрт нису одговорни ни Хашки трибунал, ни управа Притворске јединице, ни холандски лекари који су се старали о његовом здрављу.

Жалбено веће доноси одлуку

У случају Ратка Младића, Претресно веће холандског судије Алфонса Орија је пре две седмице пресекло расправу одбране и тужбе одбацивањем захтева да се оптужени пребаци на лечење у Русију. Његово стање је консолидовано и стабилно, закључиле су судије и истакле да је, према оцени независних лекара-специјалиста које је именовало Веће, Младићу свих претходних година пружана здравствена нега у складу с међународним нормама и да нема ниједног акутног здравственог проблема који се не решава. Додали су и да надлежни лекар у притвору и холандски лекари-специјалисти већ годинама редовно прегледају Младића и прате његово стање. Веће стога сматра да су њихови извештаји „поузданији“ од свих других конзилијума, наводи се у саопштењу.

Уз те аргументе, судије претресног већа навеле су да је Младић 16 година бежао од међународне правде, па му се не може веровати, а исказале су и резерву да би се, и поред гаранција руских служби, вратио у Хаг кад се то од њега затражи. А затражило би се, ако ни због чега другог, а оно због изрицања пресуде, које се очекује у новембру ове године.

Младићеви браниоци свакако нису могли бити задовољни оваквом одлуком, па су поднели жалбу. Председник Хашког трибунала Кармел Ађус је, како налаже Статут суда, формирао жалбено веће у којем ће, уз њега, бити и судије Лиу Даћун, Фаусто Покар, Теодор Мерон и Бартон Хол. Петочлано жалбено веће размотриће аргументе Младићевих адвоката, тужилаца и претресног већа и, како је најављено, донети коначну одлуку до 30. маја.