Велике ватре
(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Миле Васиљевић)

Прво сам знао ко сам
А онда кренуо свуда
Где има и где нема
Што усамљени траже

Од свега дигао руке
Кроз зверка на опрезу
Кроз појас мртве стразе
Кренуо у ту језу

Што год сам горео дуже
Мање сам грејао зна се
Велике ватре служе
Да мале ватре гасе

Ознаке: Велике ватре, Душко Трифуновић, Миле Васиљевић, песма за лаку ноћ, романса, српска поезија