Прочитај ми чланакУ последње време све су чешћа путовања званичника из балканских земаља у Русију. Поставља се питање да ли то земље окружења покушавају да намаме Запад да им пружи одређене уступке или настоје да развију са Москвом озбиљне односе како би очувале сопствене интересе?
У Москву су у последњих недељу дана отпутовали представници малтене свих земаља бивше Југославије. Прво су то били представници црногорске опозиције и лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић. Затим је у Русију отпутовао спрски министар полиције Небојша Стефановић, одмах после и министар спољних послова Хрватске Давор Иво Штир, а данас се очекује и састанак македонског лидера Ђорђа Иванова са руским председником Владимиром Путином.
© Sputnik/ Eugene Biyatov
Међутим, не може се рећи да су разлози свих посета балканских званичника идентични, тврди виши научни сарадник на Институту за европске студије у Београду Александар Гајић. Наиме, Русија је изузетно појачала утицај и репутацију у међународним односима након војне интервенције у Сирији, док је, са друге стране, стабилизовала економску ситуацију након увођења санкција 2014. године. Стога, напомиње он, Русија за балкански регион игра стабилизујућу улогу.
„Процесе дестабилизације Балкана иницирају они који нису баш у најбољим односима са Русијом, тако да отворена врата према Москви пружају неку контратежу у остваривању сопствених интереса“, истиче Гајић.
Поред тога, објашњава он, земље Балкана грцају у економским и безбедносним проблемима, пре свега због изузетно снажног притиска међународних финансијских институција, али и због мигрантске кризе, као и због потенцијалних жаришта.
Када се све то узме у обзир, Русија представља велики политички, економски и дипломатски фактор и пружа контратежу са којом свака од тих балканских земаља може да рачуна, без обзира на њихово опредељење, будући да су неке у Европској унији, док се друге налазе у другим проблемима, попут очувања сопствене државности.
Управо из тог разлога посета македонског председника Ђорђа Иванова Русији има највећу тежину. Наиме, наводи Гајић, он покушава да у Русији пронађе својеврсног стратешког партнера, с обзиром да је попустио под притисцима Американаца понудивши Зорану Заеву мандат за састав нове Владе и то под директним претњама да ће у супротном доћи до дестабилизације Македоније.
Политички аналитичар Александар Асафов је сличног мишљења. Он сматра да се ради о томе да се у свету који се врло брзо мења — мењају и ставови. Не треба занемарити чињеницу и да је утицај Брисела и саме ЕУ након „брегзита“ и избора у Француској ослабио, што балкански лидери одлично схватају.
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/politika/201705241111291803-zasto-balkanski-zvanicnici-trce-u-moskvu/
