Прочитај ми чланак

ТРАМПОВ ГОВОР У РИЈАДУ: Најава сунитско-шиитског рата

0

Улизичке вође муслиманског света аплаудирале су кад је завршио говор. Јесу ли разумели шта су његове речи најавиле?

Након што је измислио термин „лажне вести“, полудели амерички председник у недељу се муслиманском свету обратио лажним говором. Доналд Трамп је поручио како није у Саудијској Арабији „да држи лекције“ – да би потом светским исламским проповедницима рекао шта да говоре, осуђујући „исламски тероризам“ као да је насиље искључиво муслимански феномен, да би потом, попут старозаветног посланика, прогласио „борбу између добра и зла“. Ни речи саосећања, самилости, буквално ни реч извињења за његове расистичке и антимуслиманске говоре од прошле године.

Још невероватније, оптужио је Иран – а не ISIS – за „подстицање секташког насиља“, изразио саучешће са иранским народом због његовог „очајања“ само дан пошто су слободно изабрали либералног реформисту за председника и затражио додатну изолацију највеће шиитске земље на Блиском истоку. Режим који сноси одговорност за „толику нестабилност“ је Иран. Осуђен је и шиитски Хезболах као и шиитски Јеменци. Трампови сунитски саудијски домаћини зрачили су топлином пред таквим мудростима.

Ово је CNN назвао „рестартујућим“ говором упућеним муслиманском свету. Тај „рестарт“ читајте као „поправку“, али Трампов говор није био ни рестарт ни поправка. Била је то лекција, за коју је рекао да је неће бити.

„ВЕЛИКА КОЛИЧИНА ПРЕЛЕПЕ ВОЈНЕ ОПРЕМЕ“

„Сваки пут када терориста убије недужну особу лажно се позивајући на Бога, то би требало да представља увреду сваком верујућем човеку“, поручио је потпуно игноришући – као што мора – да је Саудијска Арабија, а не Иран, извориште вахабитско-салафистичког екстремизма, који инспирише „терористе“ да убијају „недужне људе“.

Покушао је да избегне стару расистичку мантру о „радикалном исламском екстремизму“ и да је замени синтагмом „исламистички екстремизам“, али је очигледно помешао речи па додао и „исламски“. Ова суптилна разлика коју је покушао да направи у енглеском језилку за муслимане је само варијација на исту тему – терористи су муслимани.

Све ово, присетимо се, долази пошто је Трамп потписао још један нечувени споразум о наоружању са Саудијцима (110 милијарди долара) и израженог интересовања Катара, што је Трамп скаредно назвао „великом количином прелепе војне опреме“. Делује готово нестварно да је изјавио тако нешто само два дана пре састанка са папом, који је у Каиру пре две недеље, заједно са муслиманским шејхом Ал Азхара, осудио зло које чине трговци оружјем.

„Развијамо принципијелни реализам, укорењен у заједничким вредностима и интересима“, поручио је Трамп Саудијцима и лидерима других пет великих муслиманских земаља. Али које би забога то биле вредности? Које вредности Американци деле са главосекачким, женомрзачким и диктаторским Саудијцима осим трговине нафтом и оружјем?

А, кад је Трамп рекао „наши пријатељи никад неће преиспитивати нашу подршку, а наши непријатељи никада неће посумњати у нашу одлучност“, да ли је у пријатеље убројао Саудијце? Или „исламски свет“ – што дефинитивно укључује Иран, Сирију и Јемен – и завађене либијске милиције? Што се тиче „непријатеља“, да ли је говорио о ISIS? Или Русији? Или Сирији? Или Ирану, чији новоизабрани председник жели мир са Америком? Или је – као што ће са добрим разлогом део муслиманског света закључити – прогласио своје пријатељство са сунитским муслиманима широм света и непријатељство према шиитима?

АРАПИ ЋЕ БИТИ ТИ КОЈИ КРВАРЕ

Јер то је, на крају, кључни разлог ријадског фестивала говоранције. Узмите за пример овај мали цитат: „Доносићемо одлуке на основу дешавања у стварном свету, а не круте идеологије. Бићемо вођени лекцијама искуства, а не границама крутог размишљања. И, када год буде могуће, предузимаћемо постепене реформе, а не изненадне интервенције“. Анализирајмо овај мини-хорор. „Одлуке базиране на основу дешавања у стварном свету“ значи брутални прагматизам. „Постепене реформе“ указују да САД неће урадити ништа за људска права и да неће предузимати кораке да спрече злочине против човечности – осим ако их не почине Иран, Сирија, ирачки шиити, либански шиитски Хезболах или јеменски шиитски Хути.

Требало је да верујемо да се све вртело око „партнерства“. Да се радило о „коалицији“. Можете се кладити да ће до тога доћи. Јер Америка неће крварити као што је крварила у Ираку и Авганистану. Арапи су ти који морају да крваре, док се међусобно боре, охрабрени највећим снадбевачем оружја сваке од њихових држава. Због тога им је Трамп држао придике о потреби да „понесу свој део терета“. Арапи ће бити „уједињени и снажни“ као „снаге добра“. Ако се ради о борби између „племенитих људи свих религија“ и „варварских зликоваца“ – „између добра и зла“ – како се изразио Трамп, онда је важно што та борба почиње на „светој земљи“ сунитске Саудијске Арабије, зар не?

До тренутка кад је запретио лошим момцима –„ако изаберете пут тероризма, живот ће вам бити празан, живот ће вам бити кратак, а душа ће вам бити осуђена – звучао је као писац говора ISIS. Очигледно – али вероватно не и изненађујуће – да је Трампов говор бар делимично написао исти човек који је писао и његов исмејани (и неуспешни) правни покушај да држављанима седам муслиманских земаља забрани улазак у САД. Све у свему, одличан „рестарт“. Трамп је причао о миру, припремајући Арапе за сунитско-шиитски рат. Улизичке вође муслиманског света – треба ли рећи – аплаудирале су кад је луди амерички председник завршио свој говор. Али јесу ли они разумели шта су његове речи заправо најавиле?