Прочитај ми чланак

Србија још губи медијски рат

0

Срби су већ три деценије обележени као "лоши момци" на планетарној мапи, а ова етикета изнова им је прилепљена када је филозоф Бернар Анри Леви у Београду погођен тортом у главу.

Тај инцидент као реакција на документарац у којем су Срби кривци за све ратне ужасе 90-их на простору бивше Југославије, био је нови окидач за светске медије да Србију крсте као „политички трусну периферију Европе“, без политичке културе, елементарног васпитања, дисциплине и реда.

Холивудски прогон од 1933.

Крајем прошлог и почетком овог века имиџ Срба као негативаца користио је Холивуд. Снимљено је десетак филмова у којима су Срби носили улоге од отмичара који упадају у амбасаду САД у Букурешту, преко носилаца етничког чишћења, па до терористе који покушава да сравни Њујорк атомском бомбом.

Цех зарђалих кашика

Историчар и бивши амбасадор САД у Вашингтону Милан Ст. Протић указује да се српско друштво три деценије кретало у потпуним екстремима, од „зарђалих кашика“ (аутор Војислав Шешељ) до неукусне снисходљивости према великим силама.
– Никако да нађемо меру понашања у односу на свет. То је последица недовољне учтивости, знања, васпитања и самопоуздања људи који нас представљају – уверен је Протић.
Он сматра да лоша слика не може преко ноћи да се промени. Потребна је, каже, систематска акција пристојног понашања пре свега оних који су на главној сцени у разним професијама.
– Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа кавгаџије, прзнице и кривца за све лоше на Балкану – закључио је Протић.

Политичке околности, ратови локални и глобални и раније су се одражавали на негативно виђење Срба. Вероватно је филм „Олуја у сутону“ из 1933. године први у којем смо представљени као негативци. По сценарију, двоје младих се волело у Сарајеву 1914, а онда се појавио зли и насилни српски мајор Панто Никић (глуми га Хенри Гордон) који им прави свакакве смицалице. То је, наравно, био одјек сарајевског атентата, који није допирао само у кинематографију, него и у медије и представе обичних људи о Србима.

У САД, на пример, недељно се објави неколико негативних вести о Србима и Србији. Није реч само о политици, него и о свакодневним темама као када анкетирани грађанин изјави да је „Србија неуређена земља у којој се јефтино летује“.

Јефтино и развратно

Томе доприноси и туристички имиџ који све власти с поносом негују, а своди се на јефтину и добру храну и пиће, нискобуџетни смештај и чињеницу да је свуда дозвољено пушење, док специјализовани интернет портали указују и на нимало скуп секс туризам, па земља помало личи на Јужни Вијетнам из америчке јефтине филмске продукције.

Из дијаспоре су стизале препоруке да држава мора да у светским центрима моћи формира медијске канцеларије, чији би задатак био да производе и дистрибуира вести о Србима за медије. То се није догодило, а и држава је у међувремену остала без Радио Југославије која је имала светски сервис на страним језицима, док је ТАЊУГ угашен, али је наставио с радом у суженом обиму у односу на време када је био узданица и у нејасном статусу. Тиме Србија још губи медијски рат који се против ње више активно не води.

„Прочишћење“ кроз НАТО

Историчар Радош Љушић мисли да се не треба чудити причи о лошим српским момцима, када се зна да увек мора да постоји неки жртвени јарац.
– То су 1945. били Немци и Италијани, а после 1991. Срби. Ко изгуби рат постаје лош и само би некакав крупан преокрет, попут уласка Србије у НАТО променио ту причу да смо лоши. Али нисмо луди. Ево вам пример Црне Горе која је такође ратовала, па се окренула НАТО-у и нико данас не пљује по њима – каже Љушић.
Српско јавно мњење сматра да је потребно времена и стрпљења да се изађе из тог зачараног круга и оно заиста пролази, али се ништа не чини.

Гете обрисао нацисте

Историчар Чедомир Антић указује на разлику у односу француских и британских елита према Немачкој после нацизма и према Србији после Слободана Милошевића.

– Суштина разлике је у виђењу Немаца као народа културе, Гетеа и пријатеља, а Србије и Срба у потпуно другачијем концепту. За Немце важи догма да су доживели један инцидент и да је холокауст последица патологије групе криминалних појединаца. Уз то, инсистира се на добрим странама традиције немачког народа, као што су филозофија или уметност, марљивост, економија… А да ли сте чули да на западу инсистира на добрим традицијама српског народа? Можда су изузеци Зоран Ђинђић и Димитрије Давидовић уз Јосипа Броза – каже Антић уз напомену да морамо да се суочимо са тим ставом према себи.

Руси сада главни негативци

Никола Танасић из Српске политичке мисли каже да Срби више и нису тако лоши момци у виђењу света, као што су раније били.

– На врхунцу те пропаганде смо били дведесетих година, а одјек тога нас је пратио и у прошлој деценији. Међутим, последњих година заменили су нас актуелнији фактори нестабилности. То су првенствено исламисти, а у француском, па и европском филму албанска мафија – тумачи овај филозоф.
Према његовим речима, нисмо ни најгоре ни најбоље третирана нација.

– Кампања против нас у време последњих ратова јесте била гадна, али сада су у првом плану су Русија и Северна Кореја. Све то показује да хладноратовски пропагандни апарати нису никада затворени. Ако се питамо, зашто понекад и у новом миленијуму иду према Србији, наједноставнији одговор је да смо једна од ретких земаља која је сачувала потенцијале за самостално вођење политике. Не значи да такву политику и водимо, али ипак одбијамо неке диктате везано за Косово, улазак у НАТО, па сада и санкције Русији. Штрчимо у том смислу да нећемо у потпуности да изврашавамо оно што стиже од хегемона – закључио је наш саговорник.

Он истиче да Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету.

Универзитетски професор Јован Комшић мишљења је да Србија начелно и принципијелно мора да се суочи са истином.

– Свет је дошао до неких чињеница о нашој улози из последњег рата и зато не смемо рећи да оне не постоје, већ да индивидуализујемо злочине чињене у име нације и да и наш народ сазна ко су починиоци. Они се крију иза грађана и иза лажног патриотизма којим се бусају у груди – каже Комшић.

И он указује да су Немци били лоши момци после Другог светског рата, а каже да су имали снаге да се дистанцирају од сопствених лажних патриота чиме су и скинули негативан ореол са главе сопствене нације.

Парија Европе

– Нама је потребна културна деконтаминација. Ми се нисмо уклопили са западом када је био у највећој еуфорији после Средњег века, у периоду када је Царска Русија под Романовима била у великим проблемима. Запад у таквој еуфорији неће бити наредних неколико стотина година. Чак и да смо се тада уклопили, остали бисмо европски парија и као народ морамо са тим да се суочимо – закључио је Антић.
Зато истиче ће Србија одбранити себе као нацију ако смогне снагу да се суочи са свим што се дешавало.

– Не смемо да имамо племенски поглед на свет који неким нашим противницима даје шансу да јавно појачају ту нашу тамну црту из деведесетих. Национална интелигенција мора да каже народу шта је добро, а шта зло. Док се то не деси тешко ћемо скинути то бреме – закључио је Комшић.