Своју прву књигу, "Име руже", Умберто Еко написао је са 48 година, након што је одбио да напише кратку детективску причу за један италијански часопис. Све након тога сведочи о његовој успешној књижевној каријери. Испрва научник, пасионирани љубитељ семиотике, сасвим случајно ће открити невероватан таленат и прославити савремену италијанску књижевност.
Рођен почетком 1932. године у италијанској провинцији Пијемонт, Еко је био професор семиотике на Универзитету у Болоњи где је водио програм из комуникологије. Живео је у Милану и Риминију са супругом Ренатом која је историчар уметности.
Био је стручњак за естетику и етику средњег века. Еково најпознатије дело о средњем веку је „Уметност и лепо у естетици средњег века“.
Ипак, чињеницу да његово име данас знају милиони, Умберто Еко „дугује“ свом филозофско-детективском роману „Име руже“ који је постао једно од најчитанијих и најпревођенијих дела 20. века. У њега је Еко уградио своје свеобухватно знање о Средњем веку, а каснија екранизација са Шон Конеријем у главној улози прославила је име Умберта Ека широм света.
Умберто Еко доживео је међународну славу 1980. године пошто је објавио своју прву књигу „Име руже“. У том тренутку имао је 48 година.
Пошто је у то време страствено изучавао средњи век, дошао је на идеју да напише крими роман чија се радња одвија у овом добу. Куриозитет је да је почетак рада на роману „Име руже“ везан за смишљање имена ликова фратара, а не за смишљање саме радње.
Књигу је писао две године, што је доста брзо с обзиром на њен обим и доста сложену структуру која је прожета са више филозофских ставова.
Примера ради, следећи роман – „Фукоово клатно“ – писао је пуних 8 година. Ипак, труд се исплатио јер је овај изузетно деликатан и мистериозан роман постао ремек дело савремене фикције.
Умберто Еко је преминуо 2016. године након што је дочекао објављивање својих сабраних дела која подразумевају седам фантастичних романа.
Овај велики књижевник увек је инсистирао на томе да добар уметник мора да има ефикасан наратив као и да свет који ствара у својим делима, мора да буде уверљив и самодовољан.