Прочитај ми чланак

ЦРКВА-БРВНАРА коју су верници носили са собом

0

Ових дана, Лазаревчани чекају информацију о томе када ће и где бити пресељена црква-брвнара, најстарија у Колубарском округу. Није јој то прва селидба.

Због ширења колубарских рудника, најављено је исељавање цркве-брвнаре у Вреоцима, старе два века. Готово нестварно делује Храм ваведења Пресвете Богородице испод столетних стабла на ободу копова.

На овом месту црква је зидана два пута и два пута су је Турци палили, а онда су мештани направили брвнару да би могли да је носе са собом кад освајач крене у походе. Ова брвнара је најстарија у Колубарском округу и једна од најстаријих у Србији.

„Већина брвнара-цркви, кад погледамо, имају уска и ниска врата. Многи се питају, због чега то, па је било и неко мишљење да би Срби, када би улазили у цркву, морали да се покоре и да се поклоне Господу Богу“, наводи отац Радивоје.

Мали улаз је направљен да Турци коњима не би улазили у цркву, а посебни су и камени свећњаци.

„Ових дана, када смо вршили припрему око прославе два века, долазио је један стари каменорезац, и човек се чуди из којег је мајдана тај камен извађен. Полако га зуб времена уништава, круни се делић по делић, али и даље стоји на том месту, већ пуних 200 година“, открива отац Радивоје.

И отац Радивоје се често селио. Донедавно је служио у цркви у Сипићу, где је снимана серија Мој рођак са села, па је чак и позајмио глас у неким сценама глумцу Небојши Глоговцу.

Кад је дошао у Вреоце, затекао је Јеванђеље на црквенословенском језику које је под заштитом државе и које је недавно било изложено поводом Дана европске баштине.

„Оно што је значајно за овај простор, то је управо иконостас, дело Константина Зографа, најистакнутијег иконописца из сремско-банатске зографске школе“, истиче Снежана Гајић, директорка туристичке организације „Лазаревац“.

Поводом обележавања два века цркве-брвнаре, уметници су изложили своје радове, а Анка Стојановић Панетелић открила је да се међу радовима издваја златовез, техника која је рађена у средњем веку, затим енкаустика, мозаик, сликање на стаклу, акварели и минијатура.

Лазаревчани сада чекају информацију о томе када ће црква бити пресељена и где.

„Ако буде било потребе да се црква сели и премести на неко друго место, мора се урадити по свим важећим прописима, јер црква је више од културно-историјског споменика за нас који живимо овде“, каже председник општине.

Осим брвнаре, селиће се и нова црква и некадашња прва школа у Крагујевачкој нахији, која је под заштитом државе.