Прочитај ми чланак

ПРИТУЖБЕ И ПЕТИЦИЈА о ДАРВИНУ поделила Сабор Српске Православне Цркве

0

Највише тело Српске православне цркве несложно око теорије еволуције, али и око одговорности појединих владика. Патријарх и архијереји обишли унутрашње радове на Храму Светог Саве у Београду.

Парастосом ктиторима и обиласком радова на унутрашњем уређењу Спомен-Храма Светог Саве на Врачару настављено је редовно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Патријарх Иринеј и владике усвојили су годишњи извештај о обављеним радовима, али и план управљања изградњом и унутрашњим уређењем до 2019. године.

У овом документу први пут прецизно су набројани сви грађевински и уметнички подухвати који ће бити изведени на врачарској светињи до велике прославе 800. годишњице стицања аутокефалности Српске цркве. Прецизно је одређена и динамика појединачних радова, као и сви инжењерски и финансијски детаљи.

Служећи парастос преминулим приложницима, патријарх српски Иринеј подсетио је да су сви они, као и многи данас, Храм Светог Саве носили у свом срцу.

– Овај дивни заветни храм знак је наше захвалности Богу, као и Светом Сави за све што је учинио за Цркву и наш народ – казао је у беседи поглавар СПЦ. – Нисмо заборавили никога ко је подизао ову светињу, која је понос не само наше Цркве већ и целог православља. Молимо се Богу да он што пре буде завршен и засија свом својом лепотом.

Патријарх и архијереји обишли су радове на највећој српској цркви, где су од стручњака Инжењеринг бироа за завршетак радова добили детаљне информације о досадашњим резултатима и плановима за завршетак. Тренутно су у току припремни радови за постављање мозаика, који је почетком месеца стигао из Русије.

У БАРУ И БЕЋКОВИЋ

Чланови Сабора СПЦ данас ће отпутовати у Бар, где ће присуствовати освећењу првог храма посвећеног Његошу – Светом Петру Ловћенском Тајновидцу. Ова црква по узору на порушену капелу на Ловћену подигнута је тик уз барски Храм Светог Јована Владимира. Литургију и обред освећења предводиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а беседу ће одржати академик Матија Бећковић.

Посетом врачарском храму владике су направиле прву паузу у заседању Сабора, које од понедељка траје у београдском Патријаршијском двору. У досадашњем току седнице у средишту контроверзи нашао се владика западноамерички Максим, који је као професор Богословског факултета потписао јавни апел усмерен против петиције за ревизију Дарвинове теорије еволуције у школама. Овај потез епископа Максима посебно је засметао митрополиту Амфилохију, који је затражио јавно ограђивање од ставова из апела.

– Причу о Дарвину поједини епископи искористили су за подизање температуре како би ток Сабора усмерили даље од себе и сопствене одговорности за стање у епархијама којима управљају – каже саговорник „Новости“ близак Сабору СПЦ. – У ову причу се укључило више владика, који немају ни основне стручне компетенције да се о томе изјашњавају.

Међу онима који су се обрушили на епископа Максима и потписнике петиције нашао се и владика банатски Никанор, који је тренутни рекордер по броју притужби на свој рачун. То није промакло ни патријарху, који му је отворено рекао да толики број пријава за злоупотребе неће још дуго толерисати. Смену овог архијереја, такође петицијом, затражило је двадесетак свештеника из више банатских парохија.

У истом рангу са владиком Никанором је и епископ шумадијски Јован, кога за злоупотребе и самовољу петицијом оптужује више од стотину свештеника и монаха, као и сремски Василије, који се суочава са оптужбама за неправилно руковођење епархијом.

ЗАСЕДАЊЕ ДО СРЕДЕ

Најделикатније саборске теме, каква су кадровске промене, биће отворене на крају заседања. Међу њима је и попуна најмање три епархије СПЦ које раде у „в. д. статусу“. Упућени у црквена збивања напомињу да ни ове године неће бити попуњене све упражњене епархије, већ само она која је од највећег интереса за Цркву, у чему многи препознају Митрополију дабробосанску у Сарајеву. Сабор ће заседати до среде, после чега ће бити објављено званично саопштење.

Седница Централног тела Светог Архијерејског Сабора за довршетак градње храма Светог Саве на Врачару. Молитвено сећање на ктиторе и приложнике Спомен храма. Изложба архивске грађе о патријарху Варнави Росићу.

Дана 20. маја 2017. године у Парохијском дому Спомен храма Светог Саве одржана је седница Централног тела Светог Архијерејског Сабора за довршетак градње храма. Седници је председавао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у присуству господе епархијских архијереја окупљених на заседању Светог Архијерејског Сабора наше помесне Цркве и других чланова Централног тела. На седници је размотрен годишњи извештај о раду Одбора за завршетак градње Спомен храма и Инжењеринг бироа за период од 20. маја 2016. године до 20. маја 2017. године.

Његова Светост и чланови тела упознати су за током послова везаних за имплементацију Протокола потписаног између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације, као и интензивирању и организацији активности Друштва за подизање Спомен храма усмерених на обезбеђивање средстава за довршетак градње Спомен храма Светог Саве.

Чланови овог Централног тела упознати су и са тренутним радовима на постављању и монтажи челичне конструкције за уградњу тренспортне платфоме која ће превозити моазичаре и сав материјал до висине од 60 метара. Радови на постављању мозаика на куполи храма отпочеће 20. маја 2017. године.

Изложен је и план рада за завршетак свих грађевинских радова на храму до јануара 2019. године када ће се обележити 800-годишњица аутокефалности Српске Цркве. Такође, представљени су радови на о сликавању крипте храма као и остали завршени радови у овој етажи храма. На крају, поднесен је и извештај о финансијском пословању градње Спомен храма Светог Саве у периоду између заседања Сабора.

У име Одбора за завршетак градње извештај су поднели мр Ратко Сладојевић, дипл.инж.грађ., директор пројекта наставка градње, ђакон Мирослав Николић, дипл. инж арх., главни архитекта храма, проф. др Милан Глишић, главни инжењер градње храма, и г. Радивоје Минић који је финансијски извештај поднео у име Канцеларије Спомен храма.

Након званичног дела заседања, чланова Централног тела су обишли радове на Спомен храму, а у продужетку је одслужен парастос упокојеним архијерејима Српске Цркве, као и свим добротворима и приложницима заветног храма српског народа. Парастоом је началствовао Преосвећени Епсикоп бањалучки г. Јефрем коме сусаслуживали протојереји-ставрофори Обрен Јовановић (Митрополија црногорско-приморска); др Владимир Ступар (Митрополија дабробосанска); Љубинко Костић (Епархија жичка); Митар Миловановић (Архиепископија београдско-карловачка) и Михајло Марјанац (Епархија осечко-пољска и барањска), као и протођакон Стеван Рапајић.

У величанственом храму после парастоса обратио се Свјатјејши Патријарх који је подсетио: -Овај српски заветни храм у славу Божју, а у спомен српског светитеља и оца нашег Светог Саве, дело је благодати Божје и молитава овог Божјег угодника и многих ктитора и приложника чија су имена данас споменута.

-Ми живи благодаримо њима тако што приносимо молитве за покој њихових душа и верујемо дубоко да их је Господ већ наградио за свако добро дело које су учинили, поручио је патријарх Иринеј.

Потом је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, замолио Његову Светост да отвори изложбу архивских докумената поводом 80 година од упокојења Патријарха српског Варнаве Росића (1937-2017).

Материјал приказан на изложби налази се у фондовима Архива Српске Православне Цркве, Библиотеке Српске Патријаршије и Архива Југославије.

Поздравно слово на отварању изложбе упутио је директор Архива наше Свете Цркве мр Радован Пилиповић који је подсетио да се ове године навршава 80 година од упокојења знаменитог Патријарха српског Варнаве и да је изложба одавање почасти блаженоупокојеном патријарху чија је највећа заветна мисао била: Добробит Српске Светосавске Цркве.

Отварајући изложбу Његова Светот Патријарх српски г. Иринеј је истакао да је патријарх Варнава живи пример који треба да следимо. -Ова изложба подсећа на њега. Не дозволимо да заборавимо његово дело. За време патријарха Варнаве започета је изградња храма Светог Саве. Ми желимо да се, када храм буде завршен, земни остаци патријарха Варнаве из мале цркве преместе у храм где ће доботи централно место.

Аутори изложбе и каталога су мр Радован Пилиповић управник Архива Српске Првославне Цркве; монах Игнатије Марковић, Милош Матијевић и Јована Гогић. Стручни сарадници су архивски саветници Нада Петровић и Јован Пејин, док су сарадници на овом пројекту Жарко Шарчевић, виши библиотекар и архивиста, и Милинко Чанчаревић, архивиста.

Свој допринос овој изложби дали су ученици четвртог разреда Богословије Светог Саве у Београду: Вук Арсеновић, Василије Драговић, Павле Ђурић, Симеон Јанчић, Митар Мирковић, Сава Николић, Јован Симић.