Прочитај ми чланакКанаринци славили против Олимпијакоса у одличном финалу - 80:64. Страшна партија Калинића и Богдановића
Најбољу кошарку у Европи игра Фенербахче који је у гротлу Синан Ердем Дома веома убедљиво савладао Олимпијакос с 80:64 и тако дошао до прве титуле првака Европе у клупској историји. Додајмо, апсолутно најбољу кошарку! Жељко Обрадовић, Богдан Богдановић (17 поена) и Никола Калинић (17 поена) постали су прваци Европе, попели су се на кров Старог континента! Жоц по невероватни, рекордни, ДЕВЕТИ пут у каријери (1992, 1994, 1995, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2017)!
Било је то финале о ком ће се говорити. Од овога што су пре свега Фенербахче – потом и Олимпијакос – показали нема даље када је европска кошарка у питању. Гледали смо на делу стварно две најбоље екипе на Старом континенту.
Поготово у првом полувремену. Касније је Фенер показао ко је тата.
А како су само добро Срби почели финале. Само су се слушала имена стрелаца на -ић, они су водили главну реч. Калинић, Богдановић, Калинић… И тако у круг. Фенербахче је живео на тројкама наших репрезентативаца, док је у редовима гостију Никола Милутинов играо веома добро. Имао је и једну асистенцију без гледања које се ни Владе Дивац не би постидео. Наравно, Кем Бирч је био изузетан и својим габаритом је правио проблеме тешкашима Канаринаца.
Фенер је имао иницијативу, 15.000 домаћих грлатих навијача темпирали су страшан ритам са трибина, пуцало је на све стране. Ако се ико питао да ли су ове две екипе заслужено у финалу, врло брзо је могао да се увери да је тако. Ма прштало је и унутра и споља. Тројка, закуцавање, алеј-уп, блокада, лакат, контранапад, транзиција, понека грешка тек да чорба буде маснија…
Све што кошарка може да понуди, поготово у првом полувремену. У излогу. На длану. На дугме далеко од вас. Ко је ово пропустио – кајаће се. И то баш. У свему томе гледаоци су могли више него да уживају, а после 20 минута атомске кошарке Фенер је био у предности од пет поена разлике – 39:34. Константно је био корак испред. И јесте био фаворит, било је очекивано да ће тако бити. И било је. Од првих секунди и закуцавања иза леђа Веселог.
Али, Олимпијакос се није предавао. Бар не још…
Манцарис је био веома расположен за игру па је са три тројке држао Пирејце на пристојној разлици која се у трећој четвртини кретала на око пет поена. Успео је Јанис Сфаропулос мало да успори пулс утакмице, крв је кренула мало спорије да тече венама и ушло се у ритам који је више одговарао Олимпијакосу, а баш у тим моментима се разиграо Никола Милутинов разиграо и имао прелепо закуцавање преко Јана Веселог. Олимпијакос је дошао на четири разлике.
Ипак, баш у тим моментима прорадио је Луиђи Датоме, распалио је поново публику и Фенер је дошао на 13 разлике. А Јудо је делио рампе где је и како стигао. Памтиће се како је „залепио“ Спанулиса за таблу.
После свега тога, и још неколико погођених тројки Фенера у последњој деоници, чак ни Олимпијакос није успео да се врати. Разлика је постала превелика.
Фенербахче је освојио историјску прву титулу првака Европе.
Човече, како је добро, мајсторски, темпирана форма Фенербахчеа. Докторска дисертација господина Жељка Обрадовића. Највећег тренера ког је Европа имала.
И поново у Истанбулу, 25 година касније…
ЕВРОЛИГА, ФИНАЛЕ: Фенербахче – Олимпијакос 80:64 (26:18, 13:16, 21:14, 20:16)
Дворана: Синан Ердем Дом
Судије: Јерезуело, Рижик, Латишевс
ФЕНЕРБАХЧЕ: Јудо 10п, 9ск, 4ас, 5бл, Махматоглу, Антић 4, Богдановић 17, Бенет, Слукас 3, Нанели 2, Весели 8п,8ск, Калинић 17 (4/6 за три, 5ск, 5ас), Диксон 8, Дувериоглу, Датоме 11
ОЛИМПИЈАКОС: Грин 7, Бирч 14, Јанг, Толиопулос 3, Папапетру, Спанулис 9п, 8ас, Вајтерс 2, Агранванис, Милутинов 10п, 4ск, Принтезис 7, Папаниколау 3, Манцарис 9
