Прочитај ми чланакСтотине цивила у маскирним војним униформама се крећу у бугарским шумама како би се спријечили илегалне уласке имиграната из Турске. Само себе називају чуварима границе, иако све раде самоиницијативно и без одобрења власти.
Након ограде од бодљикаве жице и бетона, изграђене још 2013. године, уз локалне пограничне власти и агенте агенције ФРОНТЕКС, границу надгледају добровољци бугарског удружења војних ветерана “Васил Левски” и националног покрета “Шипка“.
Крећу се тихо и добро су обучени. У густој вегетацији планинског масива Странџа, подручју на југоистоку земље које се протеже до Црног мора, за комуникацију користе “воки-токием”. Слушају заповести Владимира Русцева, бившег официра бугарске војске у пензији.
У овом се случају не ради о неколицини “фанатика”, него о покрету који има 800 стварних добровољаца и хиљаде симпатизера. Четири године се сами финансирају, а у групама од 30 до 40 људи проводе патроле дуж 230 километара границе с Турском.
На видев на којем се, осим заповедника, углавном појављују маскирани, тврде “како је Бугарска њихова домовина и чине оно што сматрају да је њихова света дужност”.
Профил добровољаца
У њиховим редовима су бивши војници и официри, студенти и зидари. У једној од група је била жена, један цвећар и бивши војни инструктор који преко љлета ради као спасилац на плажама. На снимку се појављује адвокат Лачезар и Кемал, пекар исламске вероисповијести.
Многи други апсолутно не желе открити мјесто одакле долазе, име или занимање. То је разлог зашто готово сватко од њих носи капуљачу, а тврде да је ИДИЛ уцијенио њихове главе.
Страхују и од бугарске владе, која до сада против њих није подузела никакве мјере, али су у њиховој колективној свијести државне институције и влада легло корупције, завере и страног уплитања. За многе од њих су државни службеници и њихови страни ментори одговорни за распад европског сна, јер земља након 10 година у Европској унији и даље трпи сиромаштво и незапосленост.
Ови добровољци се ограђују од крајње десничарских група и себе називају “партизанима”, преноси портал Occhi della Guerra чији је новинар био у њиховом кампу за обуку.
Не желе да их се назива ловцима на имигранте и кажу да само желе бранити границу где мафија управља трговином људима, дрогом и оружјем.
Заправо, они желе блокирати свакога у шумама и према Казненом закону забранити улазак у Бугарску “изван законом одређених подручја.
Многи НВО, који добијају донације са Запада тврде да њихов покрет делује изван закона, јер патролирају маскирани и наоружани ножевима и другим оштрим предметима. Наводно не користе ватрено оружје.
До сада су сви извештаји о насиљу над имигрантима била приписана легитимних снагама безбедности и пограничним властима. Чак и у избегличком кампу Харманли, где се налази око 3 000 избеглица, нико за злостављања није оптужио “маскиране људе у шумама”. “Када их пронађемо зовемо полицију. Одбрана земље мора бити дужност”, рекао је заповедник Владимир Руцсев, наводећи чланак 59 Устава, а за њега је то “питање части за сваког бугарског држављанина”.
На рубу Европе
Овај хетерогени покрет је тешко дефинисати, а неки да сматрају “граничним поремећајем” који је последица бугарског културног идентитета, као што тврди Јордан Љуцканов с Института за књижевност Бугарске академије науке и уметности. За њега се је овај покрет одраз дуализма истока и запада, Европе и Истока. Но, за неке је ово невидљива граница која бугарске патриоте претвара у посљедњи бастион обране против “исламизације Европе и Бугарске”. Неконтролисана имиграција потакнута од стране канцеларке Меркел, али не само ње, међу Бугарима је пробудила страхове и љутњу укоријењене током 500 година турске окупације и готово 50 советске владавине.
Није случајно да се два покрета зову “Васил Левски” и “Шипка”. Левски је национални херој и револуционар омиљен међу свим Бугарима, познат као “апостол слободе”. Обешен је од стране Османлија у Софији 1873. године. “Шипка” подсећа на град симбол бугарско-руске победе над Турцима. Познато је да се историја на Балкану непрестано врти у круг и данашњи проблеми се мијешају с догађајима из прошлости, који често знају превагнути над садашњости. Тако се у Јасној Пољани, близу кампа Нестинарка у близини Црног мора, проводи обука и иде се у патролу шумама.
Страх од инвазије
“Ово је мјесто гдђе свакодневно долази хиљаде економских имиграната”, каже Владимир Русцев и додаје како међу њима уопште нема избеглица који беже од рата у Сирији, него радикализованих исламиста међу којима су се скривали борци такозване “Исламске државе”.
Један младић из Бургаса се одлучио придружити овој, назовимо је тако, “паравојној групи”.
“Одлучио сам да им се придружити, јер на влада неће заштитити. Нико нас не брани, па смо то одлучили учинити сами. Овде се ради о планираној инвазији. Они који су илегално прелазе границу су војници, а не обични имигранти”, рекао је младић из Бургаса који није хтио открити идентитет.
У последњих неколико година је око 800 хиљада азиланата ушло у Бугарску и кренуло према срцу Европе. Њих 13 000 је још увијек у земљи.
Личне предмете и одећу коју пронађу у шумама ови добровољци уклањају. Истина је и да тако чисте околину, али им је главни циљ уклонити трагове за оне који туда мисле пролазити у будућности.
У ситуацији у којој шизофрена политика Брисела спаја и дијели земље, успоставља и укида границе, прво прихваћа, а онда одбија имигранте, на крају је дијелом због страха, дијелом због историјског насљеђа у Бугарској настала је препрека коју морају пријећи сви они који се надају да ће спас пронаћи у “Тврђави Европе“.
