Прочитај ми чланакСрбија међу водећим земљама у свету по процентуалном расту извоза, пољопривреда предњачи. Највише пласирамо кукуруз, цигарете, пшеницу... Стручњаци тврде да можемо још боље
ВИСОКЕ позиције Србије у свету и Европи, по процентуалном расту извоза, где пољопривреда има велики утицај, указује на добар пут наше привреде. Само су пољопривреда и прехрамбена индустрија у 2016. години остварили извоз у вредности од 3,2 милијарде долара. Проценат извоза расте, али, поједини стручњаци сматрају, да је то далеко од могућности српских њива.
Према званичним подацима, аграрни сектор у укупном робном извозу, учествовао је са нешто више од 21 одсто, а највише продајемо кукуруз, цигарете, малине, пшеницу и јабуке.
– Вредност извоза кукуруза прошле године била је 314 милиона евра, цигарета 250 милиона евра, малина 223, пшенице 120, јабука 113, шећера 112, јестивог сунцокретовог уља 56 и сојиног сировог уља 46 милиона евра – објашњава Милан Ћупрић, руководилац групе за ратарство у Министарству пољопривреде. – Наша производња задовољава потребе домаћег тржишта, а сав вишак се извози. У томе доминирају житарице. Прошле године извезли смо више од два милиона тона кукуруза и близу милион тона пшенице. Значајни смо и извозници брашна. Покривамо сва регионална тржишта, БиХ, Албанију, Црну Гору и Македонију.
Главни спољнотрговински партнер Србије је Европска унија, са више од 50 одсто. Само смо у 2016. години на тржиште ЕУ извезли производа у вредности од 1,4 милијарде долара, док је увоз био 846 милиона долара. Извоз у земље ЦЕФТА био је око 1,2 милијарде долара.
– Суфицит у извозу пољопривредних производа достигао је 1,8 милијарди евра, и тиме је смањен укупан дефицит на нешто више од четири милијарде евра – објашњава Вукосав Саковић, директор Удружења „Жита Србије“. – У стварању суфицита пољопривреде највише је допринео управо извоз кукуруза, а затим и пшенице, а и сунцокрета и соје, и јестивог уља од соје и сунцокрета.
Како објашњава Саковић, често се поставља питање зашто извозимо кукуруз и пшеницу, а не прерађевине, а заборавља се да на листи извоза имамо најмање 15 прерађевина од ових житарица.
– САД, на пример, извози 45 милиона тона кукуруза, и нико не поставља питање зашто се извози толико непрерађеног кукуруза, а чују се и гласне замерке, због нашег „удела“ од три милиона тона у извозу – категоричан је Саковић.
ЗАРАДА „ТЕШКО“ ДО РАТАРА
РАТАР из Каћа, Војислав Малешев и један од већих произвођача житарица и уљарица, напомиње како добри извозни резултати јако ретко „стижу до џепова пољопривредника“.
– Највећи део проифита од извоза годинама уназад иде у џепове извозника – јасан је Саковић. – Чује се да је зарада од извоза мала, око пет евра по тони, али, и поред тога, имамо, кажу око 200 извозника пољопривредних производа. Да нема зараде, сигурно би их било мање.
Проблем је и то што тржиште пољопривредних производа не „ради“ као уобичајено тржиште, односно, имамо исту цену пшенице и кукуруза у целој земљи. Да тржиште живи, сигурно би негде цена била виша, или нижа…
