Прочитај ми чланак

ФАРСА ОД ИЗБОРА: Срби на њиву, Хрвати их избаце са списка

0

Једино што српски народ у Хрватској може да очекује после локалних избора је да и даље буде жртва политичких обрачуна. Мостов министар унутрашњих послова избрисао је између 15.000 и 20.000 Срба из бирачких спискова.

Остало је свега још неколико дана до локалних избора у Хрватској, који ће се одржати 21. маја. За највише тело регионалног одлучивања, жупанијску скупштину, кандидовано је укупно 7.514 кандидата за места у 21 жупанијској и скупштини града Загреба.

 

Од укупног броја кандидованих, Срба је тек 450. За Србе, најпоразније стање је у Крапинско-загорској, Међумурској и Дубровачко-неретванској жупанији, где кандидате уопште немају, док највише српских кандидата има у Личко-сењској жупанији — 44 од 155.

У Шибенско-книнској жупанији кандидује се 45 Срба од 328 кандидата, док у Вуковарско-сремској број српских кандидата износи 50 од 246.

© СКРИНШОТ САЈТА WWW.SNF.HR Укупан број кандидата и број српских кандидата по жупанијама на локалним изборима у Хрватској

Зоран Којић, председник Српске народне странке из Вуковара, каже да је у случају његове Вуковарско-сремске жупаније ситуација јасна. Срби у тој жупанији могу да рачунају, каже, на то да ће имати власт у општинама Трпињи, Негославцима, Борову, Маркушици. Такође, законом је Србима загарантовано да ће имати заменика градоначелника Вуковара и квоту од седам одборника у вуковарској скупштини.

„С обзиром на то да су се околности у последњих десетак година промениле, ту квоту не испуњавају само странке са српским предзнаком. Разлог је што и ХДЗ и СДП и друге странке делегирају Србе на својим кандидационим листама, не би ли попунили ту квоту“, објашњава Којић.

Захваљујући Закону о пребивалишту, према чијим одредбама право гласа на локалним изборима имају само оне особе које живе на територији општине на којој су пријављене, број Срба у Хрватској је битно смањен на предстојећим изборима, а крајњи циљ је, према Којићевим речима — смањивање броја Срба у Хрватској на попису који треба да се одржи 2021.

„Конкретно, у Вуковару, чак је петина, а можда и више Срба избрисано из бирачких спискова, те ће и број Срба у складу са тим бити далеко мањи“, каже Којић.

Нешто слично тврди и новинар недељника „Новости“ Саша Косановић, али он у брисању Срба из бирачких спискова наглашава улогу Моста, странке која је донедавно била коалициони партнер ХДЗ у влади Андреја Пленковића.

Иако српски заступници у Сабору подржавају Пленковићеву владу, та иста влада потрудила се да Срби на локалне изборе изађу у што мањем броју. Две трећине Срба избрисано је из бирачких спискова за време власти СДП, али тада, каже Косановић, због тога није било никаквих проблема, јер тада се радило о људима који заиста и не живе у Хрватској.

„Мост је дошао на власт да смањи број Срба у срединама попут Вуковара и у срединама у којима су Срби имали већину, а таквих је општина у Хрватској 16, јер је постојала фама да су Срби фиктивно пријављени. То је била главна прича Моста на изборима, и њихов недавно смењени министар унутрашњих послова Влахо Орепић спровео је то у дело“, објашњава Косановић.

У последњих пола године између 15.000 и 20.000 Срба избрисано је из бирачких спискова. Према одредбама Закона о пребивалишту, свако ко у Хрватској живи три месеца не може да буде обрисан са списка.

Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201705191111230731-lokalni-izbori-hrvatska-/