Прочитај ми чланак

„РУСКА ИСПОРУКА ОРУЖЈА СРБИЈИ има само један циљ“

0

Недавно повећање продаје и трансфера руског оружја Србији део је стратегије Русије с циљем да дестабилизује регион како би појачала свој утицај на том подручју, сматра Пол Шварц, виши сарадник за Русију и Евроазију при америчком Центру за стратешке и међународне студије.

„То не само да је њихова тактика, већ понекад имају тенденцију да распире унутрашњи етнички или регионални сукоб, а потом да изаберу страну која онда постаје зависнија од Русије. То им даје мало више моћи и утицаја над одређеним непријатељем, по цену отуђивања друге стране једначине“, каже Шварц за „Јуропеан Вестерн Балканс“ (European Western Balkans).

Амерички стручњак напомиње да је Русија до сада доста добро балансирала у тој једначини, али како тензије расту у региону, он упозорава да би Русија могла бити све принуђенија да бира страну коју ће подржати.

Кад је реч о руском оружју у Србији, Шварц сматра мало вероватним да ће Русија Србији продати своје системе противваздушне одбране С-300, једне од најмодернијих, мада напомиње да је „то увек опасно предвиђати“.

„Мислим да је веома провокативан потез Русије да прода системе протовваздушње одбране С-300, у самом средишту Западног Балкана, иако Русија и Србија имају значајне безбедносне, етничке и верске везе“, истиче овај експерт.

Он указује да ће Русија морати да живи са Западним Балканом који избија на површину, што значи са Западним Балканом који је значајно интегрисан са Западом.

„То је корак о којем ће Москва дуго размишљати пре него што га направи и испоручи оружје те врсте Србији“, тврди Шварц.

Кад је реч о трансферу система МиГ-29 из Русије Србији, он оцењује да је то очито пореметило регионалну равнотежу моћи, барем у погледу ваздухопловних снага других земаља у региону.

„Бугарска има сличну опрему, јер и они су одавно купци руског оружја. Међутим, на самом Западном Балкану, то је имало дестабилизујући ефекат. Сада видимо како Хрватска изражава забринутост због тога и шаље упите о потенцијалној куповини америчких система како би успоставила противтежу“, објашњава он.

Кад је реч о приступу Русије Црној Гори након њеног приступања НАТО-у, Шварц сматра да ће Руси због тога вероватно бити несрећни извесно време, али да ће се потом привићи на реалност и прихватити је, а онда почети и да обнављају односе с Цром Гором, и то на „равнијој нози“.

„Мислим да је то неизбежно, Русија већ има много инвестиција у Црној Гори, то је та веза“, каже Шварц.

Пруступање Црне Горе НАТО-у види као корак у позтивном правцу јер сматра да то умерено побољшава безбедносну ситуацију у региону због тога што се с времена време прича о „великој Албанији“, „великој Србији“…

Ипак, не мисли да ће чланство Црне Горе у НАТО-у значајно утицати на спремност Србије да и сама приступи том блоку.

„Биће потребно много времена и западног ангажовања у значајном степену, а можда и нека контрареакција руског утицаја, пре него што би се то могло догодити“, каже он.

Упитан да ли сматра да је Косово спремно да формира своју војску у блиској будућности, амерички експерт одговара да постоји значајан унутрашњи политички притисак у том циљу, али да би тај потез заиста разгневио САД и Запад.

„Не мислим да ће Косово наставити ка том циљу пред толиким отпором“, закључује Шварц.