Прочитај ми чланакДвогодишњи Димитрије и трогодишња Маја из Лесковца своје прве речи изговорили су на чистом енглеском језику, а тек неколико месеци из њихових уста чуле су се речи "мама и тата". Шест месци касније забринути родитељи затражили су помоћ стручњака због немогућности споразумевања са децом на матерњем језику.
– Осим мама, тата, дај и нећу ништа друго није знала да изговори на српском језику, али је зато на енглеском почела и да склапа реченице – прича за „Блиц“ мајка мале Маје. Како каже, након месеци агоније, нервирања и стреса, сада је мало опуштенија јер њено дете под наџором стручњака обогаћује фонд речи српског језика.
Слична ситуација је била и са Димитријем, који је пермутовао слогове у изговору најједноставнијих речи. Оба детета се нису одвајала од игрица на енглеском језику на телевизору и мобилном телефону.
– Није се одвајао од беби-канала који емитују цртаће на енглеском језику. Ма колико да смо у почетку сматрали да нам је дете напредно и интелигентно па је научило страни језик тако рано, схватили смо да се суочавамо са великим проблемом јер са својим вршњацима одбија да комуницира на српском, бабе и деде, када га чувају, не разумеју ни једну једину реч коју изговори, а ми смо у чуду и страху да ће имати озбиљних проблема у комуникацији ако то не спречимо на време – прича двадесетшестогодишња мајка овог малишана из Лесковца.
Стручњаци: То је аларм за родитеље!
Стручњаци кажу да прва дечја реч изговорена на страном језику представља сигнал за промену навика деце, а у озбиљним ситуацијама, тврде, неопходно је затражити медцинску помоћ будући да су такве појаве и симптом озбиљнијих развојних поремећаја.
– У таквим случајевима саветује се хитно укидање беби-канала и укључивање детета у вршњачке групе, да се дете пошаље у вртић због развоја комуникације и језика, а што се самих родитеља тиче, неопходно је успоставити што чешћу и природнију комуникацију са дететом у том развојном периоду – објашњава психолог Развојног саветовалишта у Дечјем диспанзеру у Лесковцу Снежана Стојановић Плавшић, којој се за помоћ обратила једна од две мајке, саговорнице „Блица“.
Ово двоје малишана, како каже, нису изоловани, већ учестали случајеви, а Плавшићева каже да проблем у комуникацији на матерњем језику може да укаже и на проблем из спектра аутизма.
– Без потребе да застрашујемо родитеље, треба им скренути пажњу на то да ако се те енглеске речи појављују изоловано и не служе комуникацији, онда је то сигурно проблем због кога се треба обратити стручњацима. Један од симптома неког од облика аутизма је да дете има проблем у комуникацији – упозорава Стојановић Плавшић.
На жалост, родитељи то често не примећују или не желе да прихвате.
– Оно што они примећују јесте да њихово дете говори страни језик и поносе се тиме. Aли не примећују да њихово дете има стереотипну игру и понашање, да се њихово дете не уклапа адекватно у вршњачку групу и друге ствари које су од суштинског значаја због којих они морају да се консултују са специјалистима – наводи она, додајући да се страни језици уче у школама и на курсевима у већем узрасту и под наџором учитеља и наставника.
Играње са мобилним телефоном почетак проблема
Кристину М. из Лесковца затекли смо испред врата логопеда са својом шестогодишњом унуком. Чека на заказани час вежбе. Девојчица, прича иначе образована бака, не зна да изговор 6 сугласника и тешко склапа реченице, углавном без помоћних глагола. Пађња јој се не задржава дуђе од пола минута на прегршет играчака.
– Прва играчка јој је био мобини телефон. Почело се од бојења и формирања неких геометријских шара, завршило са цртаћима и песмицима на енглеском. На српском је почела да говори тек са три године када је кренула у вртић и то врло неразговетно, а све се то десило јер је мојој деци било лакше да јој дају телефон у руке него да причају са њом – прича Кристина М.
Екранизација детињства, како објашњава Плавшићева, такође негативно утиче на функционисање мозга и изазива недостатак пажње, успорен развој когнитивних способности, отежано учење, повећану импулсивност и смањену способност самоконтроле (нападе беса), те зато, сматра, деци треба забранити коришћење мобилних телефона.
– Дете не треба да комуницира са мобилним телефоном или таблетом. Оно мора да се дружи са својим вршњацима и својим окружењем. То је оно што родитељи често не препознају него се диче тиме како им је дете јако паметно јер зна да у другој години живота користи телефон или таблет – закључује психолог Развојног саветовалишта Дечјег диспанзера у Лесковцу Снежана Стојановић Плавшић.
