ВЛАДИКА АРСЕНИЈЕ БИСКУПУ АНТУНУ: Наша хришћанска браћа су добродошла у нашу кућу

39

Његов Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније срдачно је дочекао 16. маја 2017. године испред храма Светог Саве на Врачару високе госте из Римокатоличке Цркве - Бискупа пожешког др Антуна Шкворчевића и Надбискупа београдског монсињора Станислава Хочевара са свештеницима Надбискупије београдске.

Пожешког бискупа др Антуна Шкворчевића и делегацију лично су, у братској љубави, поздравили и Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован. У пратњи владике Арсенија, викара Патријарха српског и настојатеља Спомен-храма, гости су најпре посетили храм Светог Саве где су се упознали са историјатом, током изградње и уређења храма.

Владика топлички Арсеније упознао је делегацију и са текућим радовима монтирања лифта у централном делу храма високог 65 метара, посебно направљеног за постављање мозаика у куполи највећег храма на Балкану, његовом осликавању и уређењу. Делегација Римокатоличке Цркве на челу са Надбискупом београдским и Бискупом пожешким посетила је и доњу цркву посвећену Светом великомученику кнезу Лазару као и крипту српских патријараха.

Епископ Арсеније, затим, повео је делегацију у малу цркву Светог Саве на Врачару, где су свештеници заједно са Владиком пред иконом Богородице Тројеручице отпевали тропар Христовом Васкрсењу.

На трпези љубави коју су домаћини уприличили у Парохијском дому Светосавског храма, владика Арсеније је гостима захвалио, у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, на сусрету пожелевши да два суседна хришћанска народа у будућности развијају братске односе. Владика је изразио своје лично задовољство због посете високих гостију и и поручио: -Наша хришћанска браћа увек су добродошла у нашу кућу.

Монсињор Шкворчевића је истакао да је пријатно изненађен срдачним дочеком. -Оваквим гостопримством нисам се надао. Желим нашим Црквама у будућности мир, слогу, љубав и јединство, поручио је Бискуп и позвао владику Арсенија да узврати посету и буде драги гост у Пожешкој бискупији. Београдски надбискуп Станислав Хочевар такође је заблагодарио владики Арсенију и братству храма на указаној части и гостопримсктву.

  • Dado

    „Само ти синко, ради свој посао“. У овим речима је исказана хришћанска љубав, опрост, а не псеудо-љубав какву данас деле једни другима. Имати такво смирење и спремност на опрост у тренутку кад око тебе све издише и умире у највећој боли, како телесној, тако душевној. Ту благодат морамо стећи и задржати. Све друго је пролазно, сва ова лицемерства и осмеси и лажне латинске искрености и добро које нам желе…Боље и нестати као човек и дете Божије, него овако се смејати и као желети добро свима око себе…Не тако, не, не….Јер временом постајемо такви…лишени Божије благодати. У праву сте, нису то ни моја браћа, неће никад бити, док се не покају и покажу то покајање у животу…

    • моћни Ђоле Јанговић

      Сконцентриши се мало. Ово што си написао је страховита контрадикторност…

    • Dado

      Да, треба нам таква благодат, да опраштамо, да кад постимо и кад се кајемо, да се и променимо…не да би стали опет под усташку каму, већ да будемо духовно изнад њих. Јер тело је од праха а душа је бесмртна и душа ће Богу створитељу. Ако је чиста, онда је прима а ако није, нестаје. Ови су давно нестали, јер су се Бога одрекли, латини…а наши вајни епископи и свештенство им верује у слаткоречивости…ПС: Шта је по теби старац Вукашин урадио, не рекоше да га је клео, да је јечао, ридао, само са смиреношћу, која од Бога долази, опростио свом крвнику. Јер ето и положио је свој живот. Нема веће љубави од те и већег смирења…

  • Zvezda Budilica

    Od ovolikog jezuitskog reda u SPC, srbima pravoslavcima, koji su postradali od katolicke crkve, hvata jeza. I sam se biskup prenerazio otkud toliko ljubavi, iako su ucestvovali u tri genocida nad srbima. Zadnji jos uvek traje. Pokrstavaju nam jos uvek decu, pod izgovorom, da ih samo tako spasvaju od mrznje njihovih katolickih ucenika. Njihova su braca ona koja silovase i zaklase moju Milku 33g, ali pre toga joj zaklase decu Nikolu 16g, Mariju i Marka blizance od po 3,5 godine. Poklase mi I lopatama, maljevima pobise, sve sto su zivo pohvatali od komsija. Samo iz jedne kuce njih 19. Najmladje 1,5 meseci, najstarija baka od 85g. Desetkovali mi proklete zveri; srbe na celom podrucju Korduna, katolicki svestenici i njihovi vernici. Devedesetih su sve isto radili gde god su mogli da zadju. Zadnjeg kog su mi zaklali bio je moj nepokretni kum 82g. pet dana posle oluje. I posle svakog pogroma nad mojim narodom ,,moja crkva“ tupi da se mora oprostiti, nazivajuci nase ubice bracom. Oprostiti koljacu, koji se nije pokajao, je zlocin prema zaklanom narodu i Bogu. I ja takvom neverniku trebam da se ispovedam i da me pricescuje njegova ruka?! Gospode pomozi!

  • Бранислав

    Два лица братске љубави. Једно према римокатоулицима, а друго према владици Артемију.

    Са првима се лижу, удварају им се и снисходљиво смеше, док им теку бале од ужитка, а другога би натакли на колац и обрнули на ражањ.

    Дан који сотвори сотон, симфонија љубави еукумениста и браће из „цркве“ у хеурвата алојзека степинца у кршћанству,