Прочитај ми чланакМлади у Србији све чешће зову националну дечју линију како би се распитали о онлајн игри "Плави кит" која је позната по бруталним задацима и позивима на суицид.
Саветница на дечјој линији Јована Грбић каже да се углавном јављају деца од 10-11 година, а најчешће питају како је настала та игрица, да ли то може њима да се догоди, шта ако добију поруку на Фејсбуку или их неко тера да изврше суицид.
Према њеним речима, до сада није било позива оних који су почели да играју ту онлајн игру.
„Пре два дана имали смо позив једног момка од 16 година који је био видно узнемирен. Питао је, шта ако добијем поруку на Фејсу, како да реагујем? Пошто смо сви прошли обуку како да разговарамо са децом, решили смо ситуацију и успели да га смиримо“, рекла је она Тањугу на обележавању Светског дана телекомуникација и дечје линије.
Грбићева наводи да млади зову за различите ствари, питају како да кажу родитељима за лоше оцене, коме да се обрате у случају нежељене трудноће или неке болести, а ту су и теме и попут заљубљивања.
„Линија постоји већ 12 година, имамо 42 саветника, сви смо активни 365 дана годишње. Ту раде обучени људи, дефектолози, социјални радници, педагози, сви су из хуманистичких наука који раде дуго са децом“, рекла је она.
Мирјана Марковић из дечје линије, коју подржава Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објашњава да је реч о телефонском сервису за подршку деци, младима и одраслима који су забринути за децу.
„То су најразноврсније теме, од школских тема преко вршњачког насиља, психо-социјалних тема које обухватају неких 15 категорија где има ниског самопоуздања, самопоштовања, анксиозности, фобија, проблема са исхраном…“, рекла је она Тањугу.
Истиче да деца највише зову због вршњачких односа и насиља које подразумева искључење из вршњачке групе или притисак.
„Да би се неко изборио да припада некоме или нечему мора под притиском те групе да прихвати неке облике понашања који нису можда у његовој моралној сфери, ту је наговарање од вршњачке групе да се проба и експериментише са дрогом, са цигаретама, алкохолом, а у најновије време проблем је дигитално насиље. Девојчице од 13, 14 до 16 година су најугроженије“, рекла је Марковићева.
Девојчице, каже она, покушавају да изгледају као девојке од 25 година и тај раскорак између био-психолошког сазревања и онога што им се нуди и пласира доводи до тога да праве грешке.
„Тешко је зауставити те фотке које оне праве најбољој другарици, дечку у кога се заљубе и онда дође до раскида и до уцењивања. Почиње од емотивног уцењивања, а може да пређе и у неки други облик“, рекла је Марковићева.
На питање шта се саветује у тим случајевима и шта је задатак оних који раде на дечјим линијама, Марковићева каже да се разговара са децом, подстичу се да препознају снагу у себи, да осветле проблем, да га прихвате и да препознају да могу да га реше.
„Ми не радимо терапију или неко дубље саветовање него апеловање на њихов проактивни став у решавању својих проблема, јер свако себе најбоље зна, па зашто бисмо то ускраћивали деци?“, поручила је Марковићева.
