Прочитај ми чланакСа Балкана данас се бежи главом без обзира. Воде се супруге, оне вуку мужеве, заједно отимају децу из школа, истресају колевке, чупају све из корена, бесомучно, пише "Ал Џазира Балканс".
Дијаспора плаћа социјални мир
Онај који одлази оставља нешто иза себе, нешто што ће га звати да се једног дана врати. Шездесетих су код куће остављали породице и градили куће. И ено их, сада се враћају да пензије потроше овде. Цео живот сањарили су како ће своје последње године провести уз породицу. Али јок. Њихова деца су у међувремену побегла из ове земље, њихови унуци више не говоре матерњи језик.
И не бежи се из земље само због незапослености. Све више је оних који прво дају отказ, а онда беже. Ето, недавно је директор једног млина на северу БиХ причао како је његовом технологу, који има плату у висини две просечне, остало још неколико дана до раскида уговора. Оде човек у Немачку, а наслеђено имање са кућом дао је на добош и продаће га у бесцење.
Бежи се жестоко. Бежи се од погане власти, од лажљиваца по парламентима, од обијача буџетских трезора, од поткупљивих судија, од корумпираних доктора, од адвокатских дерикожа, од намештатеља тендера, од професионалних запошљивача, од беспризорних државних службеника, од проданих новинара, од лажних писаца…
Побегоше људи, господо од власти. Џаба вам сва прича.
Отаџбина више није она где су рођени очеви
Али треба и власт некад разумети. Па, која то власт не би била задовољна да се у њеној земљи троши новац зарађен у другим државама? Колико ли се само девиза слије са свих страна света, колико пензија дође у еврима из Француске, Аустрије, Швајцарске, Њемачке, и колико се то изгради кућа од материјала из домаћих предузећа и домицилном радном снагом? Дијаспора плаћа социјални мир.
Али, нешто се заборавило. Ови што беже не остављају иза себе никог коме ће слати девизе. Они не праве куће. Не! Они на оне наслеђене вешају табле са натписима: „На продају!“, „Фор сале“, а све чешће оглашавају на арапском.
Њихова деца не говоре матерњи језик, отаџбином не сматрају ону државу у којој су рођени њихови очеви, већ ону која их је пригрлила, дала им солидне дечије додатке, омогућила добре школе, значајне стипендије и понудила им посао у струци и прилику да се докажу.
Од њих ниједан балкански премијер, ни свих 12 босанских заједно, никакве користи неће видети, они ће сигурно имати паметнијег посла од зашивања закрпа по врећама балканских буџета.
