ЈЕГОР КОНЧАЛОВСКИ: „Косово је моја лична трагедија“

2

Познати руски филмски редитељ и продуцент Јегор Кончаловски, син чувеног редитеља Андреја Кончаловског и братанац Никите Михалкова, посетио је Београд и дао ексклузивни интервју нашој дописници Катарини Лане.

К.Л.: Шта за вас значе Србија и српски народ?

Фото: Руска реч

Ј.К.: Србија је од свих постојећих држава у свету највећи пријатељ Русији и руском народу. Нас много тога повезује кроз историју и то у различитим епохама наше историје: у време беле емиграције и у Великом отаџбинском рату – Другом светском рату. За мене је била лична трагедија када је НАТО бомбардовао Србију. Русија тада ништа није могла да учини, јер је била слаба. То је била држава у распадању. Хвала Богу да се сада све променило. Сада то бомбардовање не би могло да се понови, Русија то не би дозволила. Руси и Срби су много слични, по карактеру, емоцијама. Некада је то био један народ.

К.Л.: Да ли планирате да снимате неког српског глумца у својим филмовима?

Ј.К.: Снимам филм о фудбалу, могао бих да га завршим уочи Мундијала 2018. То је високобуџетни филм и предлагали су ми Милоша Биковића. Он је глумио у „Сунчаници“ Никите Михалкова. Не знам шта ће од тога испасти. Остало је мало времена, али ја бих снимао Биковића у свом филму. Ја иначе волим филмове Кустурице. То је класика блиска сваком Русу.

К.Л.: Какве сте утиске стекли у Србији? Шта сте укусно пробали?

Ј.К.: Овде је све укусно. Једемо од јутра до мрака. Ја толико не поједем за месец, колико окусим у Србији за кратко време. Србија је веома лепа земља. У сваком трену овде осећам пријатељски, братски однос према нама Русима. То се ретко налази у свету, не свуда и не увек.

  • EUInformer2

    Tribina: Uvrstiti sadržaje iz medijske pismenosti u nastavu

    „Problem je što je publika često tehnološki pismena ali je medijski nepismena, pa zapravo ne razume šta čita“

    Veoma je važno da se medijska pismenost uvrsti u nastavne sadržaje i ne postoji prepreka da se to učini već sada, rečeno je danas na tribini o medijskoj pismenosti i medijskoj kulturi u Novom Sadu.

    “Malo previše kukamo i stalno nekoga drugog krivimo. Uvođenje medijske pismenosti u škole može da počne već danas, ali to zavisi od nastavnika koliko su spremni da nešto nauče. U nekim školama već uveliko se predaju sadržaji koji se tiču medijske pismenosti. Niko nikoga ne sprečava da, u okviru važećih programa, predaje i sadržaje o medijskoj pismenosti”, rekao je šef Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dejan Pralica.

    Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković složila se sa Pralicom i kazala da je jako važno da medijska pismenost bude deo opšte kampanje, kako bi se nastavnici obrazovali za medijsku pismenost i da o tome predaju u okviru svoje redovne nastave.

    Ona je ocenila da „gotovo ništa” nije urađeno iz Medijske strategije po pitanju medijske pismenosti, sem što je ponešto iz međunarodnog iskustva ugrađeno u domaće zakonodavstvo.

    „Ni medijska industrija ne razume da je za njih važna medijska pismenost, kako bi negovali buduću publiku. Takođe, problem je što je publika često tehnološki pismena ali je medijski nepismena, pa zapravo ne razume šta čita“, kazala je Dubravka Valić Nedeljković.

    Prema njenim rečima, digitalna medijska pismenost može da bude baza za digitalnu političku pismenost, o čemu svedoči i činjenica da su pojedine političke opcije u Srbiji prešle izborni cenzus zahvaljujući sopstvenoj digitalnoj medijskoj pismenosti.

    Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio je da u Srbiji ne postoji politička volja da se medijska pismenost uvede u obrazovni sistem.

    On je podsetio da je nadležno ministarstvo osnovalo radnu grupu u vezi sa mogućnostima uvođenja sadržaja iz medijske pismenosti, ali javnost još uvek nije upoznata sa rezultatima rada te grupe.

    Izdavač Zoran Hamović nije se složio da u Srbiji ne postoji politička volja za uvođenje sadržaja iz medijske pismenosti, već pre ne postoji odgovarajuće znanje.

    Kulturološkinja Maja Vukadinović kazala je da današnji mediji, više nego ikada ranije, omogućavaju, učešće publike.

    „Možete da napišete svoj blog, da pokrenete svoj jutjub kanal i tome slično. Mogućnosti za izražavanje su zaista velike“, kazala je Maja Vukadinović.

    Tribinu u Medija centru Vojvodine su organizovali Izdavačko preduzeće Klio (Clio) i Pokret Novi optimizam.

    • Simerijanac

      Ђеси Јиржек, јеси жив.
      Нема те дуго, мислио сам да си одавно отег’о папцима и да су те спалили у крематоријуму.

      https://www.youtube.com/watch?v=zUjjRugSj5k