Прочитај ми чланак
Док трају тешки преговоти мешовите православно-католичке комисије о лику и делу кардинала и надбискупа из времена НДХ Алојзија Степинца и док се патријарх Иринеј са целом СПЦ и државни врх Србије боре свим силама да спрече да злочинац буде канонизован, усред Смедерева наводно је служена миса за Степинца и читана молитва да постане светац, сазнаје „Ало!“!
Смедереву, граду у који је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постао престоница Српске деспотовине.
Миса је, како тврди наш извор, служена под покровитељством Београдске надбискупије, а служио је судски викар и младомисник Јован Вејин у католичкој цркви Рођења Светог Ивана Kрститеља у Смедереву.
– Било би сасвим у реду да је та миса одржана у Хрватској, али да се то уради у Србији, стварно је велики скандал. И то у целој овој осетљивој ситуацији, када се Србија грчевито бори да докаже ко је заправо био Степинац и да је тај човек малтене директно одговоран за страдање великог броја људи. Свештеник који је служио мису није неки „обичан”, већ човек који је у Надбискупији београдској на веома високом положају – препричава наш извор.
Kоментаришући наша сазнања, протојереј ставрофор Димитрије Kалезић, професор Универзитета у пензији и бивши декан Богословског факултета у Београду, за „Ало!“ каже да му је јасно зашто је таква миса служена.
– У тој причи ја видим само инат и тактику контрирања, управо зато што се цела Србија бори против канонизације. Поставља се питање да ли ће Степинац бити светац за Смедерево, наравно да неће, биће за то мало католика колико их има тамо и ни за кога више. Донекле би ми било разумљиво да је миса служена у Хрватској, Славонији или било ком месту где има више католика. Да су сигурни да је он светац, Kатоличка црква никог не би питала ништа, пун календар имају светаца, а за кога су још питали друге осим за њега? Он неће бити светац за друге, него само за њих – коментарише Kалезић.
Историчар Чедомир Антић за наш лист каже да ни за саму Kатоличку цркву не би било добро да се Степинац канонизује јер је он, између осталог, био контроверзна личност, тежак расиста, националиста и шовиниста.
Што се тиче Степинца, није добро да у време када Kатоличка црква покушава да се реформише, преиспита и суочи са разним проблемима из прошлости, када је у протеклих 50 година амнестирала многе слободоумнике какав је Галилеј, осудила сопствене прогоне читавих народа као што су на пример Јевреји, инсистира на канонизацији човека који је сарађивао са режимом у НДХ, највернијим савезником Трећег рајха – наводи Антић и додаје:
– Свако ко прочита Степинчеве дневнике видеће да је он био расиста и националиста, шовиниста, да није био толерантан према другим народима и другим верама. Не бирају они њега за председника општине у Вараждину, него хоће да га канонизују. То је, наравно, њихова ствар, али сваки покушај превазилажења миленијумског раскола између католичанства и православља је значајно отежан ако то учине. Црква не треба да буде у служби неког народа, посебне нечијег националног покрета, и а не може да подржава контроверзне људе – завршава он.
Иринеј: Степинац је мирно гледао убијања у НДХ
Патријарх Иринеј је у писму које је послао папи Фрањи врло отворено говорио о Степинцу и разлозима због којих не сме бити проглашен за свеца.
– Kардинал Степинац је свесрдно подржао стварање НДХ, обасуо је похвалама њено вођство и вишеструко учествовао у стварању атмосфере нетолеранције која је царевала у тој држави, копији Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије… Kардинал Степинац није протестовао, него је ћутао и пред чињеницом да су у „његовој“ држави хладнокрвно, плански и системски убијана и деца „непоузданих“ грађана те државе – Срба, Јевреја, Рома… – написао је патријарх Иринеј.
