Поздрав Романији
(Изворна српска песма; стихови и гусла: Ђорђије Копривица)

Поздрављам те Романијо божанствена горо дична
од свих гора по љепоти ниједна ти није слична.

С Радивојем и Грујицом Новак те је прославио
и слободу српском роду у аманет оставио
с врхова се твојих виде у даљини двори моји
је ли кула похарана и да ли јој темељ стоји
ко ли бере шљиве моје да л’ ракију зна да пече
да ли у мом завичају у домове гусле јече
ко ливаде коси росне ко откида моју косу
да л’ се коси поћерају к’о некада давно што су
да ли ради крчма стара чује ли се у њој вриска
да л’ около одлијеже гласна пјесма романијска
и да ли се нађе неко да кафану части цијелу
то се често дешавало у кафани у мом селу
има л’ прела и посијела и момачке пјесме чиле
и девојке да л’ девују или су се удомиле.

На крај села око школе да л’ се чује дјечја граја
да ли уче ћирилицу и Његоша, Вука, Змаја
да л’ шаторске пјесме јече под шатором о јесени
да л’ се скупи триста свата када отац сина жени.

Са чекићем закићеним да ли чајо замашала
да л’ сватови младу злате као оно давно вала
да л’ на светог Пантелију сто јањаца главом плати
да л’ се гости дочекају волио бих и то знати.

Да л’ кроз село у поноћи пропјевају пијане лоле
да л’ прозоре сви отворе да се пјесма чује боље.

Сад од овог нема ништа то је моја пуста машта
зло донесе у мом крају да се ради данас свашта
нема гусле да зајече од шљива се пекмез пече
неки људи чудна кова населише брда
ова школа има десет ђака ћирилица поста страна
нема Вука ни Његоша нити других великана
а на светог Пантелију баш на њиви боровица
нема хуке нема буке ни свирача ни играча
окићених нема свата да кроз село пјесму дигну
да ракију своју нуде ком га сретну кога стигну
нема ђеце да с врљиком ставе на пут барикаду
и сватови кад наиђу да за пролаз паре даду
а и птице не пјевају као што су некад прије
дошли неки нови људи па им јасно ништа није
мојим крајем пјесме нема нит’ по дану нит’ по ноћи
умријећу а прежалит’ тај обичај нећу моћи
остаде ми бистро врело на којем сам лице мио
ех што сам се хладне воде с тог извора зажелио
ил к’о често преко дола да поиграм …
ил’ у хладу да починем код јелових витих грана
дивни српски обичаји остали су да се памте
у мом дому Бадње вече и бадњаци кад запламте
сад се тамо не уносе нити вином заливају
дошли неки други људи што Божића не познају
ни свијеће славске нема нит’ иконе нит’ кандила
нити пушке ђеда мога тамо ђе је вазда била
но и они што су тамо не чекају мирно ноћи
јер се боје дана кад ће свак’ у своју кућу доћи
ђе заметну зрно клицу ту починак плоду жели
зло ниједно довијека тако српски народ вели.

Доће вакат и вријеме Бог је добар па ће дати
ђе су кости ђеда мога и унук ће да се врати
опет ће се ако богда дизат’ чаша и уздравље
прослављати крсна слава и величат’ православље.

Ознаке: Ђорђије Копривица, гусларска песма, гусле, народна изворна песма, песма за лаку ноћ, Поздрав Романији