Прочитај ми чланакБошко Ђујић (97), рођени брат војводе Момчила Ђујића, откупио је од садашњег власника њихову родну кућу у селу Топоље код Книна , како би се избјегла свака могућност да буде продана непријатељима, који су такођер били озбиљно заинтересвани за њену куповину.
Ево заиста једна лијепа и радосна вијест за Србе Крајишнике и за све Србе који воле и поштују лик и дјело војводе Момчила Ђујића.
Брат Бошко Ђујић (97), рођени брат војводе Момчила Ђујића, који живи у Калифорнији, откупио је од садашњег власника њихову родну кућу у селу Топоље код Книна, како би се избјегла свака могућност да буде продана непријатељима, који су такођер били озбиљно заинтересвани за њену куповину. Шта би се догодило да су је они купили, не треба ни помишљати.
Велика хвала и нашем Србину из села Цивљане у Далмацији, који се упркос доброј понуди од непријатеља најприје обратио мени, знајући колико је то битна информација за Динарски четнички покрет „Војвода Момчило Ђујић“.
Братски сам му савјетовао да је најбоље да се обрати брату војводе Момчила Ђујића и да је најприродније да кућа остане у породици Ђујић или у крајњем случају да је купи неко од потомака ДЧД у емиграцији, што је овај добри човјек послушао.
Његова је жеља била да тако и буде, јер је његов покојни отац био припадник Летеће бригаде Динарске четничке дивизије.
И убудуће ће младе генерације Срба Крајишника приликом обиласка својих огњишта без проблема моћи да обиђу кућу нашег славног војводе Момчила, поготову јер је она сада опет у власништву породице Ђујић.
Нека тако и остане у будућности и дао Бог да се њени укућани једном врате из туђине у ослобођену Српску Крајину.
Бошко Ђујић је током рата био помоћник главног организатора омладине Динарске четничке области и шефа Пропагандне групе, чувеног омладинца из Босанског Грахова, Перише Добријевића.
У љетo 2011. године први пут, након двадесет година, сам посјетио Православну Далмацију. Обишао њену љепоту, манастире, сва позната четничка села и наравно родну кућу четничког војводе Момчила Ђујића. Кроз то моје путешествије друшто ми је тада правио и све што ме занимало показивао ми је један кршни Далматинац – Јандре Котараш, покојни ћаћа нашег брата Стеве Котараша.
Највећу радост доживјео сам кад сам стао пред кућу нашег Војводе Ђујића. Са мном су била дјеца брата Стеве Котараша и том приликом смо направили за успомену јако лијепе фотографије. Тад сам помислио у себи: ”О, Боже мој, вјерујем да ће једнога дана у ову кућу свраћати и српски ђаци са својим учитељима, кад буду ишли на екскурзију и у обилазак завичаја легендарног команданта Динарске четничке дивизије”…
ПРЕУЗЕТО СА ПОГЛЕДИ.РС
Илија Клишанин
(Динарски четник, Гласило ПСЧ Равне Горе за СР Немачку, Васкршњи број 2017)
