ИВИЦА ОСИМ: Фудбал нам је пук’о, а стадиони као цркве

2

Све више се исповеда вера на трибинама, а све мање гледа утакмица. Неки нису ништа научили из оног несрећног рата. Наш простор као да није био крвави театар, каже популарни Швабо

Фудбалски мудрац Ивица Осим, који данас слави 76. рођендан, одавно због здравља игру прати далеко од аут-линије и тренерске клупе, али страст за лоптом није престала да пламти.

Japan's new national soccer team coach Ivica Osim watches his players during an international friendly against Trinidad and Tobago at the National stadium in Tokyo August 9, 2006. Japan beat Trinidad and Tobago 2-0. REUTERS/Issei Kato (JAPAN)

У интервјуу за Курир Штраус са Миљацке или само Швабо, како га зове његово Сарајево, открио је шта га забрињава, каква је будућност региона и фудбала у њему, у чему ужива, куда иде лопта…

Како проводите дане?

– Како? Уз фудбал, наравно. Гледам утакмице, пратим трендове, добро је знати куда иде фудбал и како ће бити сутра. Јуче и данас је већ прошло, мора се гледати напред.

Коју лигу највише волите да пратите?

– Шпанску. Барселону, али и остале екипе.

Када сте ви форсирали пас игру… Да ли се сад може рећи да сте били испред свог времена?

– Ма, какви испред времена, није то тако било. Да сам ја био испред времена, сигурно бих знао за рат и за његове страхоте, па бих нешто учинио да до њега не дође.

Уживате само у игри или хватате грешке играча и тренера?

– Приметим и грешке, па онако за себе и супругу то прокоментаришем. Учим, важно је знати шта ће фудбалу донети сутрашњи дан.

Шта нам доноси?

– Видите где је Барселона? Лепо је гледати како игра, они су дошли до нечег што се може назвати савршенством. С друге стране, Барсине утакмице могу да нас растуже, јер је тај ниво игре и организације клуба недостижан за ове наше прилике. Ми Балканци умемо да кажемо како Барса игра најлепше и да после закукамо што су толико отишли испред нас, а нико да заврне рукаве и покуша да радом нешто направи. Није се та Барса створила сама од себе, људи су радили да би постала моћна, читава једна регија у Шпанији стоји иза клуба.

Какав је фудбал на Балкану?

– Празан као стадиони. Они нам стоје као споменици или, можда боље рећи, као цркве. Свако ко долази на стадион, исповеда своју веру на њему. Опет се прети, изгледа ми да неки нису ништа научили из оног несрећног рата. Популизам је врло опасна ствар, он је већ једном претворио наш простор у крвави театар, који је, реално, многима служио за забаву. Само људи који овде живе знају о каквом је ужасу реч.

Како избећи да се понови крвави театар?

– Један од начина је и фудбал.

Да ли мислите на регионалну лигу?

– Мислим да се људима врати радост због игре, да поново долазе на стадионе због фудбалера и игре. Да се окренемо лепим стварима, а не скандирањима о којима се после само прича и пише, док игру нико и не спомиње. Фудбал је и размена култура и различитих искустава. Променила се и Европа, али и остатак света. Морамо се запитати зашто сада Кина иде тим путем када је фудбал у питању. Купују, не жале новац да доведу најбоље.

Да ли вас зову бивши играчи, да ли се интересују за вас?

– Интересују се, а колико знам, често причају и међу собом док се телефон не растопи. Важно је разговарати, из тог контакта ко зна шта се даље може створити добро за све. Дејан Петковић

Будућност
МНОГО СМО ЛОШИ ЉУДИ

Шта вас занима још осим фудбала?

– Пратим како нам се развија планета, шта нам се дешава с ваздухом, водом, какву ћемо је оставити нашој деци, какви смо ми, сви заједно…

Какви смо?

– Лоши, углавном лоши. Све се претвара у новац и само се кроз његову вредност посматрају ствари. Одатле имамо толико хемије, нико не размишља како ће овај силни свет нахранити и напојити.

За понос
МОЈИ ИГРАЧИ СУ ИЗАШЛИ ЧИСТИ ИЗ РАТОВА ДЕВЕДЕСЕТИХ

Чули сте да је Пикси тренутно најбољи са својим клубом у Кини?

– Да, радујем се због њега. Видите, та генерација играча која је била са мном у Италији на Светском првенству урадила је нешто што нама осталима у бившој Југославији није успело. Остали су компактни, са сјајним каријерама иза себе. Њихов углед из играчких дана сада им свуда широм отвара в рата. Постали су тренери, коментатори, председници клубова или савеза. Цењени су и у својим срединама и у другим републикама, а то говори да су из свих проблема који су нас задесили изашли чистих руку.

  • Zelimir

    Ово подстицање лажног југословенства и југоносталгије на овом порталу постаје брутално. Поштована редакцијо зашто нисте написали да се Ивица Осим за време рата „вратио“ у ратно Сарајево из Београда да би „подржао исламисту Алију Изетбеговића и његову борбу“. Зашто нисте написали да је Ивица Осим у ратном Сарајеву организовао утакмице како би исламисти на челу са Алијом Изетбеговићем добили на медјународној подршци у борби против Срба. Зашто нисте написали неки од ратних интервјуа Ивице Осима па да видимо како је био неутралан током рата у Босни и Херцеговини. Објасните редакцијо вашем читалачком аудиторијуму, дужни сте то ради новинарске етике која би вас као новинаре морала руководити, објасните зашто сте то изоставили. Тек да људи знају.

  • Владица

    Пусти фудбал,каке користи од те глупе игре.Ја би порушио стадионе,а фудбал укинуо.Имамо спортове у којима смо прави шампиони.