Прочитај ми чланакБитност избора превазилази границе Француске, јер ће они одредити даље постојање еврозоне и употребе евра као монете, однос према НAТО и европској безбедности, политику прихватања миграната/избеглица, даљу политику проширења и на крају судбину саме Европске уније, пише за "Блиц" Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука у Београду.
Ови избори неће директно утицати на Србију, али индиректно хоће на много начина.
Трагање за новим идентитетом
Незадовољство политичком класом резултирало је доминацијом антиестаблишмент кандидата.
Марин ле Пен се често види и као антисистемски кандидат све нарастајућег Националног фронта. Емануел Макрон, иако бивши Оландов саветник и министар финансија, у председничку трку је ушао уз подршку покрета, а не партије. Поставља се оправдано питање да ли и Национални фронт као партија и „Ен Марсхе!“ као покрет, могу да постоје без својих лидера. У првом случају реч је о династичком преносу лидерства, а у другом о ад хок формираној бази за председничке изборе. Не треба заборавити ни Меланшона који је као кандидат радикалне левице у првом кругу освојио скоро петину укупног броја гласова. Кључни разлог је глобални тренд, односно криза савремених демократија у којој се бирачи не идентификују са старим облицима представничких институција.
Традиционалне партије више нису главни основ агрегације интереса бирача. Харизматични лидери и спонтани покрети активирају нову политичку енергију. Они који намеравају да се баве политиком ће у будућности морати да се прилагоде новим захтевима бирача.
Макрон води, али…
Aнкете показују да Макрон убедљиво води, али и да га Марин ле Пен сустиже у трци. Уз ново лице и харизму коју носи, Макрон ће своју евентуалну победу дуговати спремности Француза да Европској унији дају још једну шансу. Национални фронт иако јача, на супротној страни има све друге веће партије које се противе политици француског изолационизма и отворено су подржале Макрона. Aли ништа још није готово.
Србија и Француска
Без обзира на то да ли ће победити Марин ле Пен, која се налази на челу Националног фронта, или Емануел Макрон, лидер покрета „Напред“, односи Француске и Србије се неће битније променити. Француска ће се фокусирати на будући изглед ЕУ. Са тријумфом, Ле Пеновој евентуално повлачење признања независности Косова, које је најављивала, неће бити на листи приоритета.
Уколико победи Макрон, Србију као и остале земље Западног Балкана чека улазница за другу класу воза званог реформисана ЕУ. У случају победе Ле Пенове, Србија ће бирати између њеног концепта „Европе нација“ и интегрисаније Европске уније фрау Меркел.
СЦЕНAРИО БРОЈ 1: Победа Ле Пенове – крај ЕУ какве познајемо
Ле Пенова обећава радикалну промену, која започиње уставним променама и преговорима са Бриселом, преко изласка из Шенген зоне слободног путовања, напуштања евра и поновног увођење франка као националне валуте до одржавања референдума о изласку из ЕУ.
Терористички напади су створили страх од странаца и многи подржавају њену политику смањивања имиграције на једну десетину тренутног годишњег нивоа. Залаже се и за принцип „националног приоритета“ при запошљавању у односу на странце.
Уколико успе у својим намерама, излазак Француске значио би крај ЕУ какву данас познајемо и евентуално стварање, како Ле Пенова назива, лабавог савеза „Европе нација“. Међутим, након учешћа у ТВ дебати уследио је пад популарности, па се према истраживањима очекује да ће освојити 38,2 процента гласова.
СЦЕНAРИО БРОЈ 2: Победа Макрона – Европа у неколико нивоа
Макрон критикује досадашње функционисање ЕУ, али истиче да постоји простор за „амбициозније европске интеграције“, реформу еврозоне, заједничког буџета и европске одбране (након изласка Велике Британије из ЕУ, Француска остаје једина нуклеарна сила) до интеграција осталих чланица у више различитих брзина.
Није задовољан евром као валутом, називајући је „слабом немачком марком“, али се залаже за њено очување кроз реформу европских финансија. Победом Макрона опстаће Европска унија, али је питање колико ће успети да је реформише. Главног политичког савезника види у Немачкој, а економску шансу за Француску у изласку Британије из ЕУ, где би Париз могао да замени финансијско вођство Лондона.
