Прочитај ми чланак

РУСКО-СРПСКИ ЦЕНТАР У НИШУ- дипломатски статус или крај

0

Први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић најавио је да ће следеће недеље покренути иницијативу код премијера Александра Вучића у вези са решавањем дипломатског статуса Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

Премијер Вучић још се не оглашава, а стручњаци оцењују да Србија не може још дуго да одуговлачи са одлуком хоће ли такву врсту сарадњу са Русијом или не.

Октобра 2014. године, током Војне параде у Београду, најављено је потписивање Споразума о условима боравка, привилегијама и имунитетима Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Без јасног објашњења, у јавности, тај документ, ипак, није потписан. На решавању тог питања сада инсистира министар спољних послова Ивица Дачић. Каже – има посебну одговорност, јер су управо он и руски министар одбране Сергеј Шојгу оформили тај центар.

„Већ трећу годину ово изазива сметње у функционисању центра у Нишу, Русија не издваја средства која је наменила, јер није решен статус. Ово питање се мора решити или центар угасити“, наводи Дачић.

Према речима Драгана Шутановца, председника ДС-а и бившег министра одбране у време када је основан Руско-српски центар у Нишу, Србија не треба да потписује никакав споразум о дипломатском статусу са Русијом.

„Руски центар у Нишу је хуманитарни и као такав треба, без изузетка, да има исти статус као и све хуманитарне организације у Србији. Министар Дачић убеђује грађане да центар у Нишу није војни, а у исто време заговара статус који има НАТО као војнополитичка организација, што је потпуно непримерено“, рекао је Шутановац.

Бивши директор тог Центра Слободан Главчић каже да српска страна годинама опструише потписивање споразума на своју штету.

„Ако се потпише један споразум са једном таквом државом као што је Руска федерација и он се у својим битним елементима опструише, наравно да положај Србије у очима Руске федерације није на оном нивоу озбиљности на ком би требало да буде“, каже Слободан Главчић.

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да уколико Србија жели у Европску унију, онда би требало да послуша гласове Запада.

„Не може довека да се бежи од теме која је врућа и мислим да ће у једном моменту српске власти морати да кажу шта заправо желе по том питању, а некога ће тиме наљутити или неке из Европске уније или Москву“, сматра Радић.

Радић додаје и да руковање Вучића са Путином уочи последњих избора у Србији, као и руковање са немачком канцеларком Ангелом Меркел има своју цену за српске политичаре.