Прочитај ми чланакПобусани понедељак увек пада у први понедељак после Томине недеље и први после Ускрса. Иако није најјасније од када датира традиција обележавања овог дана и одакле је она дошла, њега прати велики број народних обичаја и веровања која су се одржала и до данашњих дана.
Побусани понедељак је покретни празник православне цркве посвећен мртвима. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба „побусати“ гробове умрлих сродника тј. на њих ставити зелену траву.
У неким крајевима, овај дан се обележава као задушни – излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника.
Ипак, по нечему је побусани понедељак различит од осталих задушних дана у години. Данас се на гробља износе црвена јаја које су домаћице офарбале на Светли петак! Та јаја која се куцају о споменик, и упокојени се поздрављају са „Христос Васкрсе“.
Тим прадавним обичајем се исказује љубав и поштовање према умрлим сродницима, са којима се на тај начин дели радост Васкрсења Христовог и победе над смрћу. На крају се преостала јаја поделе сиротињи.
Верује се да је овај обичај најпре настао у крилу руске цркве, одакле је, вероватно, дошао и у наше крајеве. О њему је писао још Вук Караџић у свом речнику у коме каже да се код Срба овај понедељак зове и „Ружичало“ јер људи тада поред гробова саде ново цвеће (руже, па одатле „ружичало“), али и „Дружичало“ јер у народу постоји обичај да се на данашњи дан момци и девојке окупљају и друже.
„Ваља се“ да се данас на неком погодном месту окупе пријатељи, да се игра, пева и забавља. Треба уплести неколико венчића од врбових грана и носити их у коси, а ко се кроз венац пољуби постаће побратим/посестрима за ту годину. Или тако бар народ верује…
