Ако председник Републике Српске Милорад Додик промени политику, оконча причу о референдуму о сецесији и ако видим пуно поштовање Дејтонског споразума и одлука Уставног суда БиХ - биће ми задовољство видети се са њим.

Ово у интервјуу за „ЕуроБлиц“ поручује амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак, уједно додајући да њен сусрет са председником РС зависи од њега самог.

Када и под којим условима могу бити укинуте санкције председнику Додику?

Пре свега, САД не намећу лако санкције. То је процес о коме се пажљиво размишља и заснован је на јасним стандардима владавине закона. Оно што тражимо, када наметнемо санкције, јесте да се промени политика и приступ. У овом случају то се односи на Дејтонски споразум. Промена политике и односа према томе омогућио би укидање санкција. Али, то је врло дуг процес.

Председник Додик тврди да су санкције уведене како би се спречио његов далазак на инаугурацију председника Доналда Трампа.

Из овога што сам описала врло је јасно да ово није флексибилна краткорочна политика, већ подразумева неколико месеци рада различитих агенција и размишљања о томе шта је довело до тога. Дебата о томе је почела у септембру након референдума у РС, којим се кршила одлука Уставног суда БиХ.

Председник Додик Вас је прогласио непожељном у Српској. Осећате ли се тако?

Не. Свесна сам његових коментара, али састајем се са грађанима и званичницима из власти и људи ми изражавају добродошлицу. Међутим, не ради се овде о мени. Ја представљам САД и нашу амбасаду и оно што имамо јесте деценијама дуга сарадња са РС, са градовима, ентитетским властима и то посредством пројеката које спроводи УСАИД. Радујемо се што ћемо и даље наставити помагати грађанима РС.

Може ли се очекивати промена политике САД према БиХ након доласка нове администрације?

Имамо нову администрацију, али имамо и подршку обе странке дужу од 20 година за БиХ. Апсолутно је потврђена подршка БиХ и немамо никакве индиције о промени те политике.

Честе су оцене да се страни амбасадори превише мешају у односе у БиХ. Да ли је дипломатска пракса амбасадора у БиХ иста као у другим земљама?

Пре свега, сви ми представљамо националне интересе сопствених земаља. Овде у БиХ, и широм Балкана, САД имају посвећеност да помажу људима да напредују и да им се помогне да дођу до евроатлантских интеграција. Врло смо сретни да се наш национални интерес поклапа са интересима грађана БиХ за њихову бољу будућност. Драго ми је што смо партнери са БиХ у оквиру глобалне коалиције у борби против ИСИС и заиста се надам да ће се то партнерство напредовати.

Али, САД имају кључну улогу у УО Савета за спровођење мира, где се доносе политичке одлуке.

То је истина. Очигледно све мање, како време пролази, ПИК је јединствен за БиХ, али тај ниво укључености није неуобичајен и у другим земљама, где САД и други западни партнери помажу људима да напредују. Не видимо то као мешање у унутрашње ствари, већ као подршку.

Постоји ли потреба за затварањем ОХР?

САД још верују да постоји потреба за ОХР у БиХ. ПИК је поставио одређене услове и циљеве које треба испунити да би се затворио, а то значи да БиХ буде потпуно демократска земља. Међутим, још увек видимо нападе на Дејтонски споразум, претње сецесијом, изазове интегритету БиХ. Све док то постоји није време да се затвори ОХР. Они који се највише жале на присуство ОХР су они који омогућавају да још постоји потреба за његовим деловањем у БиХ.

Како коментаришете тренутно функционисање власти на нивоу БиХ, где више није јасно ко је власт, а ко опозиција.

Мислим да још видимо јасну коалицију на државном нивоу, али и потешкоће у доношењу одлука. Видели смо шта се десило са законом о акцизама и о банкарству, што су компоненте Реформске агенде. Надам се да ћемо видети пуно мање политичке реторике, а много више рада да би се политички и економски напредовало.

Утисак је да су Милорад Додик и Бакир Изетбеговић главни генератори политичких криза и да једино они могу да их реше, ако то желе.

Искрено, оно што видим јесте да се политичи лидери стално мењају у томе ко узрокују кризу и колико одвлаче пажњу људи од онога што треба радити. Када би уложили политичку вољу да ова земља иде напред, за пар година БиХ би могла бити земља средњег нивоа развоја.

Власти у БиХ су се обавезале на провођење Реформске агенде. Где је БиХ данас у том процесу?

Видљиво је из недавних догађаја да Агенда једноставно не иде напред. То јесу тешке одлуке. У свакој земљи пореска политика, и сличне, изазивају емоције код људи. Али БиХ се бори високим степеном незапослености и у интересу земље је да се предузму тешки реформски кораци.

Колико су у БиХ реалне опасности од тероризма?

Тероризам је глобални проблем и зато је потребно да заједнички делујемо. БиХ је чланица глобалне коалиције у борби против ИСИС. Прошле године није било оних који су из БиХ отишли у Ирак и Сирију, али то не значи да проблем не постоји. Не бих рекла да је у БиХ проблем већи него у остатку света, али је важно рећи да постоји. Имамо јако добру сарадњу са безбедносним агенцијама, али оно што требамо да видимо јесте боља сарадња између агенција унутар БиХ, да се дође до праве размене информација. Важно је и да се нађу механизми за дерадикализацију страних бораца, како би их се спречило да радикализују младе људе.

Има ли политичке воље у БиХ за суочавање са проблемом тероризма?

Бићу искрена; мислим да сада постоји политичка воља. Када сам први пут дошла овде било је мање разумевања тог проблема. Сада људи заиста разумеју да је то проблем који постоји.

Остајем у БиХ

Остајете ли у БиХ до краја мандата, будBући на најаве да би нова администрација могла да преиспита позиције каријерних дипломата?

Очекујем да останем до краја мандата. То ми је потврђено од стране Вашингтона и не очекујем да ће се нешто променити.

Поруке помирења

Из Србије често стижу поруке помирења, нарочито од премијера Александра Вучића, али је утисак да бошњачки политичари у БиХ не прихватају ту руку помирења.

Што се тиче САД, поздрављамо све приступе на Балкану који омогућавају регионалну сарадњу. Господин Вучић је имао важну улогу пре неколико седмица, када је господин Звиздић био домаћин балканских премијера у Мостару. Сва настојања да се успоставе економске и инфраструктурне везе САД подржавају.

Извор: blic.rs

Ознаке: Милорад Додик, Морин Кормак, председник РС, санкције Додику