Прочитај ми чланакСтав америчке администрације према оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу, након изјаве министра правосуђа Џефа Сешнса да је његово хапшење приоритет, представља удар на слободу медија, оцењује немачки радио Дојче веле.
Како се наводи у тексту Матијаса фон Хајна, Викиликс је непријатан за организације које имају велику моћ, а често раде ван домашаја радара јавности.
Демократија, међутим, живи од те неудобности, јер она најбоље функционише када бирачи имају што је више могуће информација.
Демократије и демократски легитимисане владе морају да издрже критичко гледање на своје активности.
И то баш зато што под тим критичким погледом често не изгледају лепо, наводи ДВ.
Баш тако је било са видео снимком „колатерално убиство“ из априла 2010. године, након којег је Викиликс постао светски познат.
На снимку је приказан напад америчког хеликоптера у Ираку, приликом којег је убијено 11 људи, а међу њима и двојица новинара агенције Ројтерс, пише ДВ.
Викиликс је, поред тога, објавио више од 250.000 поверљивих докумената америчких амбасада у читавом свету, да је Национална безбедносна агненција САД (НСА) шпијунирала канцеларку Немачке Ангелу Меркел.
Влада САД следи циљ да кривично гоне Викиликс, јер би то отворило врата прогонима и других невладиних организација, наводи ДВ.
Стога, изјава Сешнса да је хапшење Асанжа приоритет није изненађење. Директор Централне обавештајне агенције (ЦИА) Мајк Помпео је неколико прошлих недеља посветио наводној опасности која прети од узбуњивача, рекавши да је Викиликс „недржавна, непријатељска тајна служба“.
Помпео је оспорио Викиликсу заштиту правом на слободу мишљења и завршио говор неприкривеном претњом: „То има да престане“, наводи се у тексту ДВ.
Не чуди то што шеф ЦИА слика своју агенцију као једну фину организацију која само прикупља информације о непријатељима Америке.
Не чуди ни то што се ни речју не спомињу оперативне активности ЦИА, на пример, са циљем да се руше стране владе.
Али, то што баш директор једне тајне службе узима себи за право да јавно дефинише границе слободног изражавања мишљења – због тога ваља начуљити уши, пише фон Хајн у тексту за ДВ.
ЦИА посебно не воли Викиликс, због објављивања серије докумената из које се види да ЦИА има сопствену хакерску јединицу, чији део се налази у Франкфурту у Немачкој.
Тај огранак ЦИА се бави проналаском слабости у софтверу опреме, паметних телефона, телевизора и других апарата како би могла да у њих продре, наводи ДВ.
Највећа срамота за тајне службе, како наводи ДВ, је то што очигледно не могу да чувају своје тајне.
„Кофер са алаткама“, тј. методе упадања у електронске апарате биле су у оптицајима по хакерским круговима пре него што их је на увид добио и Викиликс.
Једина ствар која би у процени рада Викиликса требало да буде важна је да ли су информације које поседују тачне и имају ли информативну вредност? У том погледу, биланс Викиликса је за сада првокласан, закључује ДВ.
