ПРЕДСЕДНИК САНУ: Милошевићев одлазак није вратио младе, поново одлазе

19

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић рекао је да би волео да се у Србији појави генерација политичара која се неће плашити да ће изгубити изборе ако повећа део буџета за образовање и науку. Он је рекао да се веровало да ће се млади вратити у земљу одласком Слободана МИлошевића са власти, али да се то није десило.

„Још би било боље да постоји генерација која ће свесно повећати давања за науку и просвету са идејом да можда на следећим изборима неће добити, да ће добити Србија“, рекао је Костић за Радио-телевизију Србије.

Н1

Он је рекао да је одлазак младих из земље озбиљно демографско питање и додао да ако се у Србији успоставе вредности, успоставиће се и нормалан живот.

„Одлазили су јако дуго, можда се то сада повећава – деценију или две. Говорили смо када падне режим Слободана Милошевића сви ће се вратити – нису се вратили“, рекао је Костић.

На питање да ли у друштву постоји довољно развијена свест о важности улагања у културу, образовање и технолошки развој, Костић је казао да „теоријски јесмо свесни“, али да се мора рећи да „постоји историјска брзина“ која политичарима не даје шансу за промишљање.

„Ово је време у којем се мора реаговати нагло, брзо, акутно. Ви никако немате времена да се повучете у страну и позади одређеног тока, па да онда делујете. Мора се деловати одмах“, рекао је Костић.

Истакао је да држава није учинила много да објасни грађанима да у „овој и оваквој“ Србији постоје добре школе.

„Стално ме оптужују да ширим оптимизам. Ја сам био по свету, живео три године у Њујорку, био на великим универзитетима, морам да кажем да је Медицински факултет такав какав јесте, са свим аномалијама, још велики факултет“, рекао је Костић.

  • Владица

    Овај октопод,гмаз,је реко да је „Косово“ реалност…пу мајке ти га….

    • E. Lirsch

      :::ZAVUCEM POSRANOJ:::

    • Zelimir

      Треба га говњавом мотком по блесавој глави све док не научи чије је Косово маму му паразитску

  • Михаило

    Какав пад Милошевића, то је бунцање. Потребна је побуна робова, антилоповска револуција

    • Zoran Lekic

      „антилоповска револуција“
      Михаило, то би ти био затвор од Горњг Милановца, преко Тополе до Београда.
      Овај цео систем је ПАРАЗИТ не само од Милошевића, већ и пре и после њега!.
      А овај народ није спреман да направи једну нову државу у којој би била владавина права прво.
      А друго би било онда питање, да ли подржавамо западну или источну политику, ЕУ, НАТО или БРИКС савез.

    • Михаило

      Да повешамо лопове? Мислиш, ко би то хранио? Букагије па да раде и отплате што су украли по закону – зато мора револуција – одлучан дисконтинуитет са пређашњим стањем

  • EUInformer2

    Tri godine od smrti Mirka Đorđevića

    Sećanje na posthumnu nagradu „Dobar primer Novog optimizma“

    Na današnji dan, pre tri godine, preminuo je Mirko Đorđević, esejista, prevodilac, religiolog.

    Rođen je u mahali Balčine u selu Brodu na Vlasini 1938. godine. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba i dobitnik nagrada „Konstantin Obradović“ 2007. za unapređenje i širenje kulture ljudskih prava; „Dušan Bogavac“ 2008. za etiku i hrabrost; „Vukove povelje“ 2008. za vrhunska ostvarenja u istraživanju nacionalne kulture i pedagoške baštine i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

    Bio je član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i potpredsednik Pokreta „Novi optimizam“.

    Preminuo je u Šimanovcima, gde je i živeo, 18. aprila 2014. godine. Objavio je knjige: „Osmeh boginje Klio“ 1986; „Znaci vremena“ 1998; „Sloboda i spas hrišćanski personalizam“ 1999; „La voix d’une autre Serbia“, Pariz 1999; „Legenda o trulom Zapadu“ 2001; „Sjaj i beda utopije“ 2006; „Kišobran patrijarha Pavla“ 2010; „Balkanska lađa u oluji“ 2010; „Oslobođenje i spasenje“ 2012; „Pendrek i prašina“ 2013; „Jevanđelje po Mariji“ 2014. Sarađivao je u brojnim uglednim domaćim i stranim listovima i naučnim časopisima.

    Osim što je bio važan za ovo društvo kao mislilac, bio je važan i za Pokret ,,Novi optimizam” kao njegov počasni potpredsednik, bez ograničenja mandata, kako je sam voleo da doda. Mirko Đorđević je čovek koji je bio kako inspiracija, tako i izvor neprocenjive podrške pokretu ,,Novi optimizam”.

    Svake godine 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, pokret ,,Novi optimizam” dodeljuje nagradu osobama koje se svojim delovanjem i zalaganjima bore za vrednosti koje su jasno izražene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Proglasu ,,Novog optimizma’’, te svojom inicijativom daju dobar primer zajednici i društvu.

    2014. godine obeleženo je 10 godina “Novog optimizma” a nagrada “Dobar primer Novog optimizma” se nije dodelila, već je ,,otišla u nebo” Mirku Đorđeviću. Posthumna dodela nagrade bila je prilika da se priredi omaž Mirku Đorđeviću i da ga se sete najbliži prijatelji i saradnici, kao i svi oni koji su godinama slušali i čitali njegove reči. Na događaju su govorili Zlatko Paković, koji je pročitao obrazloženje zbog čega nagrada pripada upravo Mirku Đorđeviću, zatim Dragan Todorović, novinar ,,Vremena”, prošlogodišnji laureat nagrade ,,Dobar primer Novog optimizma”, Nebojša Popov, urednik lista ,,Republika”, Pavel Domonji, nekadašnji predstavnik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Dragan Stojković, izdavač MOSTART-a, kao i Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

    • Zoran Lekic

      „La voix d’une autre Serbia“, …. „La voix d’une autre Serbie“, et non la „Serbia“ – voir l Orthographe
      Пут једне друге Србије

  • Zoran Lekic

    Да не бљујемо ватру и тонемо у кал ( мада искрено заслужујете )
    Питање за вас који седите за командама државног апарата
    1. Коју перспективу ви нудите младом човеку који се врати из Њујорка, Париза, Берлина у Београд, Чачак, Краљево. Ти млади људи су на западу примали у минимуму 1500 Еура и у максимуму 5000 Еура месечно ?
    – Дозволили сте да људи са 4 разреда основне школе отворе ( неком страначком везом ) предузеће и да деца која се код таквих запосле морају да слушају само идиотизме за 20000 динара, а по некад и мање оне који благе везе немају како се води предузеће.
    2. Закон који штити криминалце
    У многом као и до сада Србија је направила „Прћију“ у којој се повлађују све нешколоване џукеле, а они који раде поштено се стално кажњавају.
    3. И да млади школовани људи имају неке конструктивне идеје и планове за развој, постојеће маторе уседелице у државном врху неће прихватити ни једну идеју и план док им се испод стола не пружи добар део новца ( мито и корупција ).
    4. Ни један посао у Србији се не може добити у колико нисте уз владајућу странку, чим сте аполитични, за вас хлеба нема.
    5. Гломазна бирократија и шалтерски давитељи.
    – ФТ1П и остали смаратори којима треба не ретко и по 15-20 дана да ти издају неки документ, а који се на западу оствари за 15 минута!.
    И да не дужим листа је дугачка, а ово што сам написао је сасвим довољно да млади схвате да овде икада не треба да дођу.
    +Приде, у колико се настави тако, Србија ће бити само земља пензионера.

    • grebak grebić

      Резиме ти је заиста баналан као што је делимично и Академиков, али кренимо редом: Одлазак младих, а нарочито образованих је још Титов изум. Када је јефтиним школовањем свак могао да се докопа дипломе настао је вишак дипломаца. Броз је просто одврнуо славине и „напунио“
      Јевропу дипломцима који су радили разне послове креиране за основце, средњошколце, а понекад (част изузецима) и цењене послове. Нестао је проблем вишка који се прелио у финансијску добит јер су се сви трудили да шаљу девизе својима. Од тада до данас се политика није мењала већ се вртимо у истом кругу: Бесплатно школујемо, они одлазе, па и ако раде за мале плате, ипак одвајају по нешто да пошаљу у Србију. Наравно било би боље да систем променимо: Пооштрити критеријуме за бесплатно школовање, одлазак оних који су нижег образовања и радили би са вољом
      послове за које су спремни, а прилив би био већи и омогућити им свим олакшицама да се враћају са капиталом и отварају бизнис у својој земљи.Школованих би било много мање те би и притисак на државу био мањи. Побољшање информационог система о запошљавању као и преквалификације на нивоу општина би такође били додатна стимулација. Не набрајајући остала решења којих наравно има бесконачно, све је могуће решити, али никако повећањем кафића, теретана, концерата, одвођењем основаца у иностранство, а не познају ни суседни град итд……Политиканти би морали више да се баве проблемима него профитима. Ми смо више на нивоу згубидана него на нивоу радничког елана!

    • Zoran Lekic

      а прилив би био већи и омогућити им свим олакшицама да се враћају са капиталом и отварају бизнис у својој земљи.
      —-
      Неки су се враћали у тадашњу Југославију желећи да имају предузеће у својој земљи и доносили новац. Е сада ти замисли да неко донесе безмало 1 милион долара, а држава му каже, то што си донео је друштвено добро и имовина!…

      Проблем се одавно гледа наопако у овој земљи. Људи који се образују, прво треба да се зна да то раде због себе, а не због тебе или мене. Међутим, образовани људи са добрим резултатима треба поштовати као „старије“ у систему ствари, он се није образовао да би му неки „будак“ давао одредбе које се у суштини не своде ни на шта друго него на превару како да се неком ко је дошао одузме тешко зарађени капитал.

  • Велика Mетла

    Само ТЕШКА бу/дала је могла веровати у савете запада,од којих је један био и тај да кад Милошевића „скинете“просперирати ћете!Где су они 100 милијарди што чекаху на граници да Милошевић „падне“?А знам да би и за САНУ било много добро да ти и ови досадашњи „сановци“одете и да вам боју не видимо,братство-јединственички морони!