Прочитај ми чланак

РУСКИ КРСТ ИЗАЗВАО бес код Бошњака

0

Симболично, на дан када се у Републици Српској обележава Дан руских добровољаца, у Вишеграду је откривен руски крст, као спомен-обележје у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС током рата деведесетих година.

Спомен-крст, висине 5,5 метара, тежине 400 килограма, подигнут је на узвишењу Стари град, изнад моста Мехмед-паше Соколовића, а реч је о донацији Удружења ветерана „12. април” из Косовске Митровице.

Н1

Ово спомен-обележје подигнуто је у организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС, Борачке организације РС и општине Вишеград.

Према подацима Владе РС у редовима Војске РС од 1992. до 1995. ратовало је око 700 руских држављана, а од 37 погинулих, њих седам је живот изгубило на подручју Вишеграда. Спомен-плоча руским борцима постављена је на Мегдану у Вишеграду. 

Сарајевски портал „Кликс” преноси да је крст на Дан руских добровољаца открила делегација из Русије уз химну „Боже правде”, уз подсећање да већ данима због постављања споменика руским добровољцима негодују удружења породица жртава и представници Бошњака у Вишеграду који „чин постављања крста руским добровољцима у граду у којем је брутално убијено хиљаде Бошњака”, сматрају провокацијом власти и борачких организација, те вређањем жртава.

Многи су федерални медији пратили откривање спомен крста у Вишеграду, а сарајевски „Аваз” са лица места доноси текст под насловом „Провокација у Вишеграду: откривен крст подигнут у част руских војника”, у ком се између осталог наводи да удружења породица жртава „из периода агресије на БиХ” и представници Бошњака у Вишеграду, изградњу крста сматрају провокацијом и „наставком продубљивања мржње и ратних рана које су на овом подручју веома дубоке”.

„Аваз” наводи и то како су као одговор на „пројекат Борачке организације, чији су чланови градили руски крст на Старом граду”, бошњачка удружења најавила да ће на левој обали Дрине, на локацији Буткове стене, изградити споменик у облику љиљана у знак сећања на готово 3.000 жртава злочина у Вишеграду. 

Мајке Сребренице у постављању овог спомен-обележја проналазе доказ да „РС и Русија и даље доказују да им мир и стабилност у БиХ није циљ, те да ће и даље проводити деструктивне потезе како би што више вређали невине жртве”, па стога предлажу да представници бошњачког и хрватског народа покрену иницијативу да се крст уклони. 

Степен потпуно различитог погледа на историју унутар три народа у БиХ да се приметити и по виђењу из српске перспективе. Председник Председништва Борачке организације РС Душко Милетић, између осталог, каже да су добровољци из Русије прискочили у помоћ и у протеклом рату, када су посебно у источном делу Српске, помогли да се Срби спасу од нестанка који је претио.  

Дан пре откривања спомен крста у Вишеграду, у Бањалуци су Милорад Додик, председник РС и владика бањалучки Јефрем договорили изградњу руско-српског храма у центру града, а решено је и питање земљишта на ком ће се овај верски објекат градити. Додик је рекао да је у недавном сусрету са Сергејом Лавровом изградња храма била тема коју је иницирало руско министарство спољних послова.