Прочитај ми чланакЕво неколико података које сам покушао да уклопим, па пошто ми није успело, можда неко од Ваших читалаца успе да реши ову једначину.
Наиме, по подацима Републичког завода за статистику које сам преузео из статистичког годишњака за 2016. годину а са сајта завода, Србија је 2015. године имала 7.095.383 становника од којих је 1.022.008 имало испод 15 година.
Подаци су формирани на основу пописа становништва из 2011. године када је Србија имала 7.236.519 становника од којих 1.025.278 испод 15 година и 401.994 између 15 и 19 година. Када од 7.095.383 одузмем 1.022.008 (грађани испод 15 година), добије се 6.073.375 пунолетних грађана.
С обзиром да је РИК на седници од 17. марта обзнанио да је број гласача на овим изборима 6.724.172 приметно је да постоји разлика од око 650.000 људи, што је око десетак одсто. Могуће је да су то уписани бирачи који су држављани Србије а не живе више у Србији као и многи умрли, а који нису избрисани из списка. Без обзира по свему сваки десети гласач је по овим званичним подацима сумњив, што је без обзира на то да ли је злоупотребе било или не недопустиво, поготову што се зна да приступ јединственом бирачком списку има врло мали број људи.
Дакле док се не уреде бирачки спискови и за сваке изборе ажурирају у сарадњи или уз њу свих политичких фактора и цивилног сектора сваки избор је сумњив. Уједно то је и мој предлог опозицији: Да се око овог питања окупе без обзира на идеолошке разлике и наметну власти решење ове енигме.
