Прочитај ми чланакБивша Југославија била је један од главних центара у којима је севернокорејска тајна служба планирала своје акције и одакле их је изводила.
Спектакуларно убиство Ким Џонг Нама, полубрата севернокорејској лидера Ким Џонг Уна, на аеродрому у Малезији поново је у медијску жижу довело питање рада обавештајне службе ове мистериозне земље. Наравно, не постоји готово ниједан догађај у свету који нема бар неку повезаност с нама – слично је и овде. Наиме, сазнања јапанских и јужнокорејских истражитеља показала су да је бивша Југославија била један од главних центара у којима је севернокорејска тајна служба планирала своје акције и одакле их је изводила.
Док су грађани ондашње велике Југославије 29. новембра 1987. године славили Дан републике, изнад Бурме се дешавала права драма. Авион јужнокорејске авио-компаније КАЛ на линији број 858 из Абу Дабија за Сеул, са 115 путника и чланова посаде, сурвао се у море након експлозије у ваздуху. Истрагом је било установљено да је бомба била направљена у Београду, одакле су је до места поласка авиона однела два агента севернокорејске тајне службе.
За акцију обарања авиона КАЛ 858 спољна обавештајна служба Северне Кореје изабрала је двоје агената – седамдесетогодишњег Ким Сунг Ила и двадесетогодишњу девојку Ким Хјунхи. Након што су завршили вишемесечну обуку у Пјонгјангу, главном граду Северне Кореје, њих двоје су се упутили према Европи с лажним документима у којима је стајало да су отац и ћерка из Јапана који су кренули у туристичко разгледање Старог континента. Њихова лажна имена била су Шиничи Хачија и Мајуми.
У Европу су дошли преко Москве, а прво непријатно изненађење имали су на аеродрому у Будимпешти, где су установили да их није сачекао агент из тамошње амбасаде. Колима одлазе за Беч, где неколико дана проводе у куповини. Ту им у једној корпи за отпатке у парку достављају карту за лет Београд-Багдад.
У Београду време проводе у хотелу „Метропол“. Обавештајне службе Јапана и Јужне Кореје поседују фотографије за које тврде да су снимљене током шетње Ким Сунг Ила по парку код београдског хотела. Кобног дана двоје севернокорејских агената на аеродрому Сурчин укрцало се у авион ирачке авио-компаније за Багдад, где су ушли у авион КАЛ 858 за Сеул.
Према сазнањима јужнокорејске обавештајне службе, претходног дана су се у Београду сусрели с извесним господином Чоијем, који је био шеф обавештајне службе Северне Кореје за Европу. Он им је дао течни експлозив који је био постављен у мали „Панасоников“ транзистор.
Међутим, за ово двоје путника Сеул није био коначна дестинација. Пошто се радило о лету који је имао два слетања (Абу Даби у Уједињеним Арапским Емиратима и Бангкок у Тајланду), да авио узме гориво и нове путнике, Сунг Ил и Хјунхи напустили су авион у Абу Дабију, претходно оставивши експлозив скривен у авиону. Неколико сати касније авион је експлодирао у ваздуху.
Двоје агената планирало је да преко оближњег Бахреина побегне у Рим, а одатле у Северну Кореју, али су им планови били осујећени пошто су авиони за Рим били пребукирани, па није било слободних места. Због тога су били присиљени да наредна два дана проведу у Бахреину. За то време јужнокорејске власти, уз помоћ обавештајних служби земаља Блиског истока, водиле су опсежну истрагу чији је траг водио ка „оцу и ћерки“.
Приликом покушаја да уђу у авион за Рим, Сунг Ил и Хјунхи су ухапшени. Обоје су покушали да изврше самоубиство таблетама цијанида које су биле сакривене међу цигаретама, али је то успело само искусном Сунг Илу, док је Хјунхи брзом интервенцијом лекара успела да преживи.
Породице погинулих путника послале су своја питања надлежнима на аеродрому Београд. Између осталог, породице интересује под којим су именима агенти путовали, како је могуће да су прокријумчарили експлозив у авион, да ли постоји могућност да су имали саучеснике на аеродрому и слично.
Рушење авиона није била једина акција која је координисана из некадашње Југославије. Права специјалност било им је киднаповање младих Јапанки по Европи. Једна од њихових најпознатијих жртава била је двадесеттрогодишња Јапанка Кеико Аримото. Она је у то време студирала стране језике у Лондону и последњи траг који је оставила датира из јула 1983. године, кад је отишла у Копенхаген, где је требало да преговара о добијању посла. Испоставило се да се радило о варци. Уместо да добије посао, Аримото је пребачена у Загреб, где се срела са Ким Ју Чолом, вицеконзулом севернокорејске амбасаде и једним од водећих агената. Девојка је потом била тајно пребачена у Северну Кореју.
