МИСТЕРИОЗНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ 90-ТИХ, за које убице не знамо ни данас

2

Од 1990. године до данас остала су неразјашњена убиства новинара Славка Ћурувије, функционера ЈУЛ-а Зорана Тодоровића – Кундака, судије Небојшу Симеуновића...

Да ли постоји спрега криминалаца и људи из институција система, као и да ли је некадашња тајна полиција учествовала у бројним ликвидацијама и обрачунима у самим криминалним круговима, само су нека од питања на која и данас чекамо одговор.

Ликвидација у „Нани“

Серију убистава отвара случај „Нана“ из марта 1990: сарадник Савезне државне безбедности Андрија Лаконић убијен је у том кафићу једне вечери. За то је оптужен, па у јесен исте године ослобођен Дарко Ашанин, познати гангстер.

Жртва, Лаконић, изгледа да је почео много да прича; у његовом стану пронађено је неколико пасоша са његовом сликом и разним именима – сви аутентични, дакле нефалсификовани. Ашанин ће јуна 1998. бити убијен у Драјзеровој, у свом кафићу „Колосеум“.

Ко је повукао обарач на Даду Вујасиновић?

Новинарка магазина Дуга Радислава Дада Вујасиновић, позната по врхунским извештајима са ратиша у Хрватској и Босни и Херцеговини, истраживачким темама и текстовима о организованом криминалу, убијена је пре 23 године.

Радислава Дада Вујасиновић убијена је 8. априла 1994. године у свом стану у Београду. Првобитна истрага окончана је тврдњом да се позната новинарка убила из ловачке пушке, што су њена породица и колеге упорно оспоравали.

18 година од убиства Славка Ћурувије

Данас се навршава 18 година од убиства новинара и власника „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије. Ћурувија је убијен у Београду 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ, испред зграде у којој је живео.

Суђење за убиство Славка Ћурувије почело је 1. јуна 2015. ; За убиство су оптужени начелник ресора Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.

Самоубиство или убиство судије Симеуновића

Ни после 15 година јавност не зна коначну истину о смрти истражног судије Окружног суда у Београду Небојше Симеуновића.

„Непристојно брзо је заборављено име човека који је спасао не само животе рудара ‘Колубаре’ него на стотине, а можда и хиљаде живота. Осуђен је због тога на смртну казну од још увек постојећег инквизиторског суда“, рекла је својевремено судијина сестра Јелена Симеуновић.

Званично, случај Симеуновићеве мистериозне смрти се и даље води као самоубиство. Незванично, реч је о класичном убиству. У Републичком јавном тужилаштву доследно ћуте о томе у којој се фази налази истрага у овом случају, који је 2006. године проглашен државном тајном.

Сачекуша за Кундака

Зоран Тодоровић Кундак је убијен 24. октобра 1997, пет минута после осам часова испред зграде Беопетрола. Њега је убио младић висок око 170 цм док је стајао са Синишом Миленковићем. Убица је испалио два кратка рафала из „хеклера“ у главу и леђа Кундака. Том приликом тешко је рањен и Синиша Миленковић.

Према сведочењу једног од радника на градилишту нове зграде „Србијашуме“ која се налази тик уз зграду „Беопетрола“, убица је млађи, нижег раста, а на глави је имао плаву капу. Радник је рекао да је видео убицу како после атентата бежи иза зграде „Беопетрола“ и како у руци има „нешто увијено у црну кесу“.

  • Србин

    У случају „самоубистава“ највјероватније су људи испалили по 3 или 4 хитца себи у главу. То је сигурно. Што се осталих тиче, колико год да вјерујем да су убиства чинили службеници тадашњег издајничког режима, тлолико исто постоји и могућност да су их убијале и стране обавјештанје службе.

  • Неле

    И све се то дешавало док су исти који су и сада у власти били и тада на власти (СПС,СРС-СНС, ЈУЛ, сада бивши чланови ДС).И не само поменуте жртве, где су они остали, Петровић,Булатовић,Баџа и неки други из тих времена ?