Прочитај ми чланак
Заувек
(Руска реп песма; стихови, музика и пева: Миша Маваши)
Јарко црвена нит спаја два срца.
Он је далеко, али писма јој помажу да греје.
Од топлих речи, које једно другом упућују.
Код ње теку потоци, код њега мећава и вејавица.
Са свих страна на њега гомила жестоких савета
Жене не умеју да чекају, батали то док није касно.
Она је већ нашла другог, а од тебе прави будалу.
Паре у овом животу јој више значе, него твоји осећаји.
Упорно је одбацивао од себе лоше мисли.
Све размишљајући о томе срце је почело да тугује.
Шта ако уопште не чека, просто га тетоши жалошћу.
Код ње је одавно пролеће, а код мене мећаве дувају.
Мушка природа није предодређена да страда душевно.
С времена на време од мисли му се врти у глави, а некад је бесан.
Али поново стиже писмо напрскано њеним парфемом.
Чита, држећи кнедлу у грлу, седи мрзовољан.
Љубав брише оквире кроз километре.
Наступиће тај моменат
Када ће моја рука дотаћи твоје очи
Сакривши их од ветра, загрлићу те и то је заувек.
Њене другарице су саме, али се мешају саветима.
Узалуд траћиш време, оно ће отићи неприметно.
Около су момци и још с парама, у бољем положају.
А шта ако се одједном врати друкчији него што је био.
Седи у цркви, за здравље ћути учтиво.
Пред очима он стоји, такав леп какав је био.
Она ће га дочекати и ћутке трпи удаљеност.
Љубав, туга и радост, свакодневно дружење.
Пролази време и очекивања су се оправдала.
Само што га је видела на прозору, осмехнули су се.
Не сећа се како је трчала доле по степеницама, летела је.
Уосталом, као смарагд суза је заледила плаве очи.
Остали сведоци далеких строфа
У такву чисту љубав баш и не би веровали.
Он је дотакао уснама, у руци је њена рука.
Дочекала си ме и ово је заувек.
На века
Ярко алая нить скрепляет два сердца, он далеко, но письма помогают греться,
От теплых слов, взаимность у друг друга, у нее текут ручьи, у него буран и вьюга.
Со всех сторон на него поток советов жестких, бабы не умеют ждать, завязывай, пока не поздно,
Она уже нашла другого, а тебя дурачит, деньги в этой жизни большего, чем твои чувства значат.
Он упорно оттолкал от себя дурные мысли, все же думая об этом, сердце начинало киснуть,
Что если не ждет совсем, просто жалостью балует, у нее весна давно, а у меня бураны дуют.
Мужская сущность: не положено страдать душевно, временами мысли кружат голову, порою гневно,
Но вновь письмо, пропитано ее парфюмом, читает, держит в горле ком, сидит угрюмый.
Припев:
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
Ее подруги одиночки, но лезут советом, зря тратишь время, оно уйдет незаметно,
Вокруг парней, да с деньгами, положение краше, а вдруг вернется не таким, каким был раньше.
Сидит в церкви, за здравие молчит учтиво, перед глазами он стоит, такой как был, красивый,
Она дождется и молча стерпит расстояние, любовь, тоска и радость, ежедневная компания.
Проходит время и ожидания оправдались, только увидела в окне его, заулыбались,
Не помнит, как бежала вниз по лестнице, летела, впрочем, изумрудом слеза сковала голубые очи,
Для прочих свидетелей далеких строчек, в такую чистую любовь верится не очень.
Он прикоснулся губами, в руке ее рука: „Ты дождалась меня и это на века“.
Припев:
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
Любовь стирает рамки, сквозь километры, наступит тот момент,
Когда моя рука коснется глаз твоих, укрыв от ветра, я обниму тебя и это на века.
