Прочитај ми чланакФудбалска легенда и председник ФСЦГ Дејан Савићевић за "Новости" о фудбалу на нашим просторима, некад и сад, неоствареним жељама, признању ФИФА, генерацији с почетка деведестих...
Имали смо страшну генерацију фудбалера. Тврдим да смо деведесетих година могли до финала европског или светског првенства. Па ко би се могао супротставити Пиксију, Михи, Брни, Батици, Ђоровићу, мени? Нико!
Овако у првом интервјуу након што је пре неколико дана у Хелсинкију изабран за члана Савета ФИФЕ, говори фудбалска легенда Дејан Савићевић (50), евоцирајући успомене на неостварене жеље из своје богате каријере. Геније, како су га одмиља звали у готово целој некадашњој држави, данас челник Фудбалског савеза Црне Горе, понавља да су се у походу на фудбалски врх тадашњој репрезентацији испречиле санкције и суспензија селекција да наступају на великим такмичењима.
Од државног раздвајања Србије и Црне Горе успеси се, каже, само сањају, а многи чекају и да две селекције „укрсте копља“ на терену.
– Надам се да ће се то догодити, и то врло брзо. Лично бих волео да се прва утакмица одигра у Србији. Сигуран сам да би то био празник фудбала. За разлику од А селекције, млађе категорије су до сада одиграле доста утакмица, а тако ће бити и у будућности.
* Где је данас фудбал са простора бивше СФР Југославије?
– Две лиге данас предњаче у квалитету – српска и хрватска, а ту је и словеначка, па тек онда следе Црна Гора, БиХ и Македонија. Уз то, Динамо, Хајдук, Ријека, Звезда, Партизан, раније Марибор и Олимпија су једини клубови са ових простора који су се такмичили у Лиги шампиона или Европе. Надам се да ће се том друштву у догледно време придружити и неки клуб из Црне Горе.
* Пратите ли игре Звезде, ваш некадашњи тим поново се кити титулама.
– Свакако. Међутим, титула ипак није добила сјај, иако је била направљена велика помпа.
* Због чега?
– Јер се на томе стало. У Европи су изостали резултати. Испустили су пласман у Лигу шампиона и Европе. Онај несрећни други гол Лудогореца распршио је снове, бар засада.
* Ваше место у светској кући фудбала је велико признање, али и обавеза?
– Сматрам да имам довољно знања и искуства да одговорим свим захтевима УЕФА и ФИФА, и то је моје право да тако мислим. Испред мене је још један велики изазов и још једно ново доказивање ван терена. Радујем се што су људи из врха европског и светског фудбала проценили да неко ко вреди, па иако долази из мале земље каква је Црна Гора, може да буде део високог друштва. Ово признање не припада само мени, клубовима чије сам дресове с поносом носио, већ и Црној Гори, савезу који водим и свим искреним пријатељима спорта, фудбала посебно. Верујем да ће и после мене бити места за још некога из региона који ће наставити тамо где ја ставим три тачке.
* Да ли сте се фудбалу у довољној мери одужили за све што вам је пружио?
– Од малих ногу другујем са лоптом и та љубав траје до данас, и трајаће док будем жив. Мењао сам улоге у фудбалу, од играча, преко тренера, до функционера Фудбалског савеза Црне Горе, пролазио преко трња до звезда, али оно што се никада није променило у мени јесте огромна љубав према тој најважнијој споредној ствари и апсолутна посвећеност послу. Иза мене су године одрицања, професионализма, много проливеног зноја на терену, а и ван њега. Због тога не жалим, јер ако вам је животни мото победа, а мени то јесте, онда морате бити свесни колико је то скупа цена и шта она са собом носи.
* Одавно сте ван терена, али не и фудбала, када ће Црна Гора коначно на велику сцену?
– Жао ми је што ту причу до сада нисмо крунисали наступом на неком великом такмичењу. Додуше, били смо једном на корак до изласка на велику сцену, играли бараж, али, нажалост, нисмо успели због несрећних пораза и пехова који су нас пратили. Ево нам се сада опет пружа шанса и верујем да је нећемо испустити. Мислим да смо минулих година показли да имамо квалитет и да вредимо. На нашем стадиону ниједна фудбалска сила се поред нас није наиграла. Пружалимо смо отпор, побеђивали и доносили радост нацији. С друге стране, радили смо и ван терена – подигли ниво такмичења, услове за тренинг, ту су и кампови, кућа фудбала, боља инфраструктура. Остало је да те резултате крунишемо и на терену.
* Да ли су сада реалне шансе да се дође до баража у квалификацијама за СП.
– Да, наравно. У игри смо и верујем да ћемо преко баража коначно доћи до великог циља.
* На клупи је проверени стручњак Љубиша Тумбаковић?
– Тумба има огромно знање и искуство. Уз то је и сјајан човек. Ако нам се укаже шанса за друго место, сигуран сам да је неће пропустити. Пољаци су недостижни, чврсто држе прво место у групи.
* Уз жал за успесима бивше и садашње репрезентације, шта вам још недостаје у пребогатој ризници успеха?
– Жалим што нисам одиграо финале Купа европских шампиона 1995. године Милан – Ајакс, јер ме у томе омела повреда коју сам зарадио две недеље раније. А био сам у врхунској форми. Ту је и она чувена утакмица у финалу Супер купа, када је Звезда растурила чувени Манчестер јунајтед упркос минималном поразу од 1:0 на „Олд Трафорду“. На нашу жалост, реванша није било због политичке ситуације у Југославији, па је тако тај трофеј без борбе поклоњен енглеском тиму.
БОГАТА КАРИЈЕРА
* Дејо је од 1986. до 1999. године наступао за југословенску репрезентацију, одиграо је 56 утакмица и постигао 19 голова. Добитник је значке спортског листа „Спорт“ за 1991, а у избору за најбољег играча Европе тада је заузео друго место.
* Бранио је боје ОФК Титограда, Будућности, Црвене звезде, Милана и Рапида. Два пута је освојио Лигу шампиона, први пут са Звездом 1991, а други пут са Миланом 1994. године.
* Надимак Геније добио је од Силвија Берлусконија, тадашњег власника Милана, који није крио одушевљење мајсторијама подгоричког ђетића.
НОВЕ ИДЕЈЕ
* Да ли ће ФИФА бити генератор промена у фудбалу?
– ФИФА се суочава са променама, мења се структура организације и неопходне су јој нове снаге, пре свега људи који ће са новим идејама очувати и развијати дух игре. Верујем да ћу им бити од користи. Ову функцију сам схватио мирно и без помпе. Дуго сам у фудбалу и верујем да могу својим знањем и искуством да помогнем да се заштити ова игра, њени интереси и да ,помогнем у даљем развоју.
