Прочитај ми чланак
Збогом малена
(Поп-рок песма; стихови и музика: Ленард Коен; пева: Ибрица Јусић)
На прозор још једном дођи, малена,
да судбину ми прорекне твој длан.
Себе још сматрах сином врачаре,
кад си ме к себи позвала.
Сад збогом малена,
јер вријеме мијења све,
и смијех, и плач, и плач
и смијех над свим што било је…
Ти знаш, да с тобом нађох мир,
прелако нађох заборав,
заборавих молитву за анђеле,
и анђели не моле више за нас.
Сад збогом, малена,
јер вријеме мијења све,
и смијех и плач, и плач
и смијех над свим што било је.
На прагу зрелом смо се срели ми,
над Локрум спуштао се мрак,
к’о число руку си ми држала
и кољеном задрхтала.
Сад збогом малена,
јер вријеме мијења све,
и смијех и плач, и плач
и смијех над свим што било је.
Сва писма пишу да крај мене си,
па зашто осјећам се сам,
на рубу стојим, док чврсти ланци твоји
приковали су тебе за мој длан.
Сад збогом малена
јер вријеме мијења све,
и смијех и плач, и плач
и смијех над свим што било је.
За сада још требам тебе, малена,
још туп и хладан као лед,
кад признах све, тада си отишла
док ја још у празно зурих блијед.
Сад збогом малена,
јер вријеме мијења све,
и смијех и плач, и плач
и смијех над свим што било је.
Твоје очи, твоје очи заборављам,
док тијело морем твојим зри,
а тајну са мном што си чувала
на длану свима дајеш ти.
Сад збогом малена,
јер вријеме мијења све,
и смијех и плач, и плач
и смијех над свим што било је.
So Long, Marianne
Come over to the window, my little darling
I’d like to try to read your palm
I used to think I was some kind of Gypsy boy
Before I let you take me home
Now so long, Marianne, it’s time that we began
To laugh and cry and cry and laugh about it all again
Well you know that I love to live with you
But you make me forget so very much
I forget to pray for the angels
And then the angels forget to pray for us
Now so long, Marianne, it’s time that we began
We met when we were almost young
Deep in the green lilac park
You held on to me like I was a crucifix
As we went kneeling through the dark
Oh so long, Marianne, it’s time that we began
Your letters they all say that you’re beside me now
Then why do I feel alone?
I’m standing on a ledge and your fine spider web
Is fastening my ankle to a stone
Now so long, Marianne, it’s time that we began
For now I need your hidden love
I’m cold as a new razor blade
You left when I told you I was curious
I never said that I was brave
Oh so long, Marianne, it’s time that we began
Oh, you are really such a pretty one
I see you’ve gone and changed your name again
And just when I climbed this whole mountainside
To wash my eyelids in the rain
oh so long, Marianne, it’s time that we began
