Прочитај ми чланакАрканова удовица у „Сабљи” потврдила заверу мафије против председника владе – уочи неуспелог атентата на премијера Зорана Ђинђића код хале Лимес, Цецу је позвао Душан Спасојевић и усплахирено јој објаснио да власт хоће све да их похапси и да ће се нешто страшно десити, те да, кад до тога дође, она треба да им у својој кући накратко обезбеди штек…
Певачица Светлана – Цеца Ражнатовић кључни је сведок полицијске акције „Сабља”, у којој је открила заверу земунског клана против премијера Србије Зорана Ђинђића. Премијер српске владе убијен је 12. марта 2003. године, а Цеца је убрзо ухапшена, после чега је током саслушања испричала детаље о томе како се криминална група из Шилерове улице месецима спремала да ликвидира Ђинђића. Да је Арканова удовица своја сазнања раније испричала полицији, можда би други, мартовски атентат на тадашњег премијера био спречен.
Највећа акција српске полиције „Сабља” изведена је после убиства Ђинђића, у време када је у земљи било проглашено ванредно стање. Међу 12.000 ухапшених, нашла се Ражнатовићева због блиских веза с вођама земунског клана Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем, као и бившим командантом Јединице за специјалне операције Милорадом Улемеком Легијом. О њиховим блиским контактима, између осталог, сведочили су и емитовани видео-снимци са заједничких дружења Цеце и озлоглашених „земунаца”.
Након хапшења, инспектори СБПОК-а саслушали су певачицу, а она је испричала драматичну ситуацију уочи инсцениране саобраћајке код хале Лимес у којој је главна мета био српски премијер. Како је објаснила, пратила је утакмицу Обилића на стадиону кад ју је позвао вођа земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и усплахирено јој рекао да морају што пре да се виде. Одговорила је да тренутно не може јер њени играју важну утакмицу. Спасојевић је инсистирао, казао је да је хитно.
Схватила је да му гори под ногама и рекла је да је позове кад стигне код Обилића. Није прошло много времена, Цеци је зазвонио телефон, на вези је био Душан. Већ је стигао. Певачица је накратко напустила ложу. Испред стадиона, у црном половном аутомобилу седели су Спасојевић и Луковић. Чим су видели да она долази, изашли су из возила. Душан је, како је објаснила, деловао узнемирено. Бацила је поглед на унутрашњост возила и на задњем седишту угледала њој непознату особу изразито плаве косе. „Уљез” са задњег седишта није излазио из возила нити је било шта рекао. Спасојевић јој је тада саопштио да ће им требати њена помоћ кад се нешто деси. Онда је нервозно почео да објашњава како овај (премијер Ђинђић) хоће све да их похапси, и да, уколико се нешто деси, он треба да им у првом моменту, накратко, обезбеди штек у својој кући. Како је објаснила инспекторима, није смела директно да каже да то неће и не може, већ је почела да се извлачи на то да у њеној кући бораве кућне помоћнице и припадници обезбеђења и да ће их неко сигурно снимити. Спасојевић ју је, међутим, уверавао да нема разлога да брине, да ће се ствар удесити тако да ће они само накратко боравити код ње и да ће се појавити тако да их не опази нико ко се буде затекао у кући. Немајући куд, како је рекла, пристала је. Потом се вратила на стадион, одгледала финиш утакмице, а драматични разговор с вођама „земунаца” испричала је од речи до речи својој сестри Лидији.
У наредним данима није смела да гаси мобилни телефон да не би испала провидна, а с друге стране страховала је да на дисплеју не угледа Шиптарев телефонски број. Ништа се није дешавало све до 21. фебруара, када је на вестима чула да је изведен неуспешан напад на премијера Ђинђића.
„На аутопуту Е-75 код хале Лимес у Београду, теретно возило аустријских регистрационих таблица, без видљивог повода, нагло је променило правац кретања и пресекло пут колони возила у којој се налазио председник Владе Србије др Зоран Ђинђић са члановима делегације која је кренула на службени пут у Бањалуку. Крајњом присебношћу возача председника Владе, избегнута је трагедија. Возач камиона је покушао да побегне с лица места”, била је ударна вест тог дана на свим телевизијама.
Испоставило се да је камион возио истакнути члан земунског клана Дејан Миленковић Багзи, који је убрзо ухапшен, а потом и под неразјашњеним околносима пуштен из притвора. Багзи ће касније постати сведок сарадник против земунског клана у процесу за убиство српског премијера, као и за њихова бројна убиства и отмице.
