Прочитај ми чланакУ случају ових 6 митова, модерна научна сазнања су доказала да су инспирисани стварним догађајима.
Људска врста специфична је у животињском свету и по дару за приповедање, односно имагинацији. Од најдавнијих времена, човек је бележио проток времена усменом и писаном речју, а инспирацију за приче које је преносио налазио је како у скривеним кутцима ума, тако и у стварности.
Због тога, у сваком древном миту, легенди или предању увек треба тражити оно зрнце истине које се можда крије негде иза стилских фигура и невероватних авантура, а у случају ових 6 митова, наука је доказала да су инспирисани стварним догађајима.
КРАТЕРСКО ЈЕЗЕРО И БИТКА БОГОВА
Урођеничко америчко племе Кламат веровало је да је Кратерско језеро у Орегону некада било висока планина које се звала Мазама.
У то време, на њеним обронцима живео је Лао, бог подземног света који је ушао у жесток бој са Скелом, богом неба. Ватра и камен летели су са планине, а на крају Лао је изгубио, а Скел је на његову главу срушио планину како би га заувек заробио у подземном свету где припада. Како би уклонио ожиљке које је битка нанела природи, Скел је на место некадашње планине поставио прелепо плаво језеро.
Древни индијански мит заправо описује вулканску ерупцију која се десила пре око 8.000 година и за коју геолози тврде да је била невероватног интензитета – толико велика да је разнела планину и на њеном некадашњем месту оставила кратер који се временом напунио водом.
БИБЛИЈСКИ ПОТОП
Иако прича о Нојевој барци вероватно није истинита, помен великог древног потопа може се наћи у митолошким предањима од запада Европе па све до источне Азије.
Најстарији помен налазимо у Епу о Гилгамешу. Месопотамски еп из 7. века пре нове ере описује како су богови сковали заверу о потопу како би уништили свет.
Гелошки подаци сакупљени у области Црног Мора, показали су да је пре око 11.500 година када се потоп наводно одиграо дошло до великог топљења глечера на северу, пражњења Црног Мора и раста нивоа воде у Медитерану. Црно Море било је тада одвојено копном од Средоземног, али како је море толико порасло, оно се прелило преко превлаке и спојило два мора.
Кише и раст нивоа мора били су толико драстични да се већина научника данас слаже да су ови догађаји готово сасвим извесно послужили као инспирација за мит о потопу.
ШРИ ЛАНКА И АРМИЈА МАЈМУНА
У индијском епу Рамајана, конструисан је типичан антички заплет базиран око отмице. Сита, жена бога Рама, отета је и одведана у демонско краљевство на острву Ланка. Како би вратио Ситу, Рама је уз помоћ армије човеколиких мајмуна саградио понтонски мост од Индије до Ланке, који је прешао са војском и убио демона.
Иако је прича препуна интригантних детаља, сам мост заиста постоји! Снимања из ваздуха открила су 48 километара дугачак потопљен кречњачки спруд који је повезивао две копнене масе. Мост, само неколико метара испод површине воде, вероватно је инспирисао Хинду легенду, нарочито када се има у виду да је потонуо тек у 15. веку.
АТЛАНТИДА
Један од најпознатијих митова у историји човечанства свакако је прича о Атлантиди. Први спомен легендарног острва налазимо код старогрчког филозофа Платона, који је описао како је цивилизацију на врхунцу развоја и славе прогутало море. Иако се о постојању Атлантиде и дан данас жестоко расправља, велики број археолога убеђен је како се у причи заправо ради о Минојској цивилизацији.
Данас знамо да је пре око 3.650 година снажна вулканска ерупција погодила оство Санторини и да је цунами изазван њеном силином погодио Крит и вероватно збрисао Монојце, о којима се ништа после тога више није чуло.
ГРОМОВИТА ПТИЦА И КИТ
У митологији северноамеричких индијанаца може се пронаћи легенда о громовитој птици (митско натприродно створење) која је спасила племе Килета након што је убила опаког кита који је изловљавао сву рибу неопходну за преживљавање племена.
Током те борбе, море се узбуркало и настали су силовити џиновски таласи који су убили многе људе. На крају, громовита птица је победила, извукла кита из мора и бацила га на копно изазвавши тако још један велики потрес.
Тек 1980 године, геолози су открили доказе о великом земљотресу око 1700. године који је био довољно јак да изазове масиван цунами. Овај талас погодио је не само област које је насељавало поменуто племе, већ је стигао чак и до Јапана.
ЗВЕЗДАНИ ГОСТ
Око 1006. године писмени људи широм света забележили су појаву, како су писали, „звезданог госта“ на небу. Док су многи распредали о „страшним предсказањима“ које небеска појава доноси, персијски филозоф, научник и лекар Ибн Сина, познатији као Авицена, дао је далеко исцрпнији и научнији опис од осталих. У „Књизи лечења“, Сина је записао како је објекат који је месецима био видљив на небу мењао боју, пре него што је почео да варничи и бледи док није потпуно нестао.
Дуго се претпостављало да је објекат у ствари био комета, међутим данас знамо да је била у питању експлозија супернове која се одиграла пре 7.200 година, а чија је светлост стигла до Земље почетком другог миленијума.
