Прочитај ми чланакКомунисти су му отели 17 хектара земље, каже унука Душица, срећна што је посед после седам деценија опет њихов.
Одлуком Републичке агенције за реституцију подручне јединице у Крагујевцу, која је половином марта постала правоснажна, потомцима чувеног проте Чедомира Чакаревића (1870-1954) из нововарошког села Штитково враћено је имање површине 8,66 хектара у засеоку Рујиште, подно планине Чемернице.
– Протином незаконито одузетом земљом деценијама је газдовала задруга Увац из Божетића, а у име још седам потомака: Милене Ђурић, Слободана Јоксимовића и Олге Мартиновић из Београда, Милице Јовановић из Лесковца, Ане Лазић из Рипња и Дарка и Предрага Јоксимовића из Онтарија у Канади, спор је скоро две деценије, тешко долазећи до потребне документације и копајући по разним архивима, водила протина унука, данас 87-годишња Душица Петровић, пензионисани професор српског језика из Београда.
Мада су тадашњи комунистички челници у Новој Вароши упорно покушавали да га сврстају у државне непријатеље, прота Чедомир је успео да издејствује пензију и да се сваке године лечи у Врњачкој Бањи, где је имао прилике да се сретне и са Кочом Поповићем, разговара са њим и укаже му на све лоше ствари које је у то време чинила комунистичка власт.
Исправљена неправда
– Није нам било много стало до имања, јер смо сви далеко од завичаја, већ до задовољења правде. Без иједног разлога и трунке кривице нашем проти, једном од најумнијих и најпоштованијих људи у овом крају, отето је 17 хектара земље и шуме. За шуму ћемо се тек борити, јер је задруга Увац пре неколико година незаконито продала приватницима – каже Драгица Петровић и не кријући задовољство одлуком Агенције за реституцију додаје:
– Пресуда је морална сатисфакција. Срећна сам што је после 70 година одузета земља поново наша. Много непријатности доживела сам борећи се да се неправда која нам је учињена исправи и, хвала богу, сада имамо разлога за задовољство – истиче Драгица и објашњава да је проти Чедомиру Чакаревићу, домаћину за пример, 8. фебруара 1946. године имање одузео месни Народни одбор Штиткова, чију је отимачину месец дана касније потврдио и окружни Аграрни суд у Новом Пазару који је свештенику и његовој породици оставио само три хектара земље.
Чисте руке
Занимљиво је да су у Народном одбору Штиткова дуго мозгали како да нађу разлог за одузимање имања породици Чакаревић.
Протурали су кроз народ да је прота четник и народни непријатељ, али се то није примило, јер су сви добро знали да је Чедомир честит човек и да ничим није упрљао руке.
Кад није било других аргумената посегнули су за лажним сведоцима (касније се горко кајали) и отимачину су образложили тврдњом да поп „није земљорадник“, а био је и те како, бољи од свих комуниста, узор у целом крају.
Историчар из Ужица и хроничар подјаворског краја Бошко Копуновић каже да је Чедомир Чакаревић са само 17 година постао први учитељ у илегално отвореној школи у Штиткову, да је пуно учинио на просвећивању, описмењавању и образовању народа овог краја, због чега је од народа, али и од тадашњих власти Краљевине Србије, добио звање народног учитеља и националног радника…
Од првог броја био је претплаћен на „Политику“ и сва издања тадашње Књижевне задруге.
Организатор буна
Градио је многе цркве и борећи се за своју веру и свој народ често је и свој живот излагао смртној опасности.
Као патриота, уман човек и борац за слободу, био је организатор буна и трн у оку османлијској власти која га је два пута стављала на списак за ликвидацију.
Аустроугарска власт га је 1915. године ухапсила и интернирала у злогласни логор Ашак, Немци су стигли 1941. године и два пута долазили тајно да га ухапсе и убију, али је својом проницљивошћу, упорношћу и храброшћу успео да преброди све препреке и уз свој српски народ, усправан и поносит, остане све до своје смрти.
Фронт и партије да ору
У књизи „Старовлашка умовања“, аутора Драгољуба Гагричића, новинара из Нове Вароши, записана је и занимљива анегдота везана за проту Чедомира Чакаревића.
– Друже попе, од данас не можеш да ореш њиве у Руиштима – саопштили су Чакаревићу чланови Народноослободилачког одбора.
– А ко ће, браћо и комшије, да их оре – упитао их је прота.
– Ораће их Фронт и партија – одговорено му је лаконски.
