Без непотребног развијања и разводњавања приче, подсетићу вас на неупоредиво јунаштво једног ВОДА РУСКЕ ВОЈСКЕ током одбране Стаљинграда, на адреси ”Трг 9. јануара” у самом центру опсађеног града.
Апокалиптичка страхота ове битке се не може ни речима, ни сликама, ни филмским кадровима описати, ни представити.
У њој је погинуло, у олуји смртоносног челика, скоро три милиона војника (ту класичних цивила, без оружја и учешћа у борбама практично и није било), са уништењем неколико читавих армија (на обе стране)…
Та група од не више од двадесетпеторо људи под командом водника Јакова Павлова је издржала 58 дана и ноћи непрестаних тенковских, артиљеријских и пешадијских јуришних напада немачке Шесте армије – не предајући се.
И ту је ИЗГИНУЛО, пред том усамљеном четвороспратницом, модерном руском тврђавом (прерушеном у обичну зграду на градском тргу), ВИШЕ НЕМАЧКИХ ВОЈНИКА НЕГО У ЊИХОВОЈ КОМПЛЕТНОЈ АКЦИЈИ ОСВАЈАЊА ФРАНЦУСКЕ (СА СВЕ ПАРИЗОМ)!
То је зато прича о бесмртном јунаштву и суштинској непобедивости оних који нису имали куда да се повуку (а под једноставном наредбом од три речи: ”Ни корака назад!”).
Прича о томе колико је моћна мала група одлучних људи (12 Христових апостола, 300 Леонидиних Спартанаца и 300 Карађорђевих устаника у Орашцу…) у борби за одбрану Отаџбине и слободу свог народа против формално неупоредиво бројнијег непријатеља.