Прочитај ми чланак

РАДИКАЛНЕ ТВРДЊЕ: Диносауруси постојали због МАЊЕ гравитације? (Превод Србин.инфо)

0

Радикални принципи теорије Електричног универзума, према којој електрична сила игра знатно важнију улогу неги гравитациона, сугеришу да је унутар Сунчевог соларног система и на самој Земљи долазило до већих промена у њиховој историји.

Прачовек се чудио планетарним боговима, гајио страхопоштовање према њима, а понекад чак и био ужаснут. Ако планете и сателити, укључујући Земљу, имају другачији ток данас него у релативно блиској прошлости, једна ствар је јасна: сила гравитације на Земљи није остала константна од настанка те планете, пре наводно 4,5 милијарди година. Ако Земљина гравитација није остала фиксна, током безброј еона, јасан тест ове хипотезе је поређење живота на Земљи данас и преисторијске ере.

Научници нам кажу да су током 165 милиона година на планети Земљи фантастичне и гигантске креатуре, зване диносауруси, владали планетом. Наравно, највећи диносауруси надмашују сваку животињу која данас живи на Земљи. Ипак, званична наука тврди да је гравитација била иста током Мезозоика. На снимку аутор Тед Холден истражује контроверзно питање – „Да ли диносауруси показују да је гравитациона сила била мања?“

„Крајем 19. века инжењери су врло добро разумели да имају велики проблем да објасне како је диносаурус Сауропод могао да хода Земљом. Никад нису успели да то математички објасне. Ја сам први који је то објаснио реалним бројевима. Али они су знали да постоји проблем, јер иако је Сауропод наводно живео у води, схваћено је да он није прилагођен животу у води.

Требала су му стопала за ход у води. Стопала која су они имали би пропала кроз блатњаво дно реке. Идеја да су свој дуги врат користили као дисаљку такође не пије воду, што су схватили. Они имају трагове да су се диносауруси кретали по земљи са лакоћом. Заправо имају више отисака стопала већих диносауруса. Налазили су све веће кости, све веће отиске стопала. Имају отиске стопала који сугеришу да би створење било дуго 61 метар.

Сауропод

Затим имате титаносаурусе. Када сам био дете, они су мислили да је Бронтосаурус заиста велики диносаурус и имали су његов скелет у музеју Смитсонијан. Али су наставили да откривају и веће, ултрасаурусе. Кристофер Мек Гован, палеонтолошки кустос у музеју у Онтарију, има књигу о диносаурусима и на основу чисто запреминских прорачуна је одредио да би тежина ултрасауруса била око 180 тона. Поставља се питање: Шта је то што дозвољава овим врстама да се налазе у нашем свету? Прво што ми је пало на памет је то да мало знамо о диносаурусима – како су они заправо живели?

У овом тренутку доста знамо о дизању тегова. Наука о овом спорту није била развијена у 19. и 20. веку. Сада имамо могућност да израчунамо који су лимити величине људског атлете. Ако можете да израчунате ограничење у величини човека, онда можете да то користите као горњу границу за биљоједе исте величине.

Једини аргумент који можете потегнути је да помислите да диносауруси имају боље мишиће од нас, али то није баш тачно. Ткиво мишића је мање-више исто под микроскопом. За кичмењаке, мислим на мишеве, псе, мачке, људе, слонове, оно је једнаке јачине, само је питање колико мишићне масе имају и колико добро је истренирано.

У овом тренутку се питате како се може израчунати ограничење величине најјачих људи на свету. Користи се систем скалирања, који се примењује на Олимпијади или другом такмичењу у подизању тегова. Према њему, скалира се са тежином човека подигнутом на степен од две трећине. Одакле то долази и зашто бисте то урадили?

Постоји феномен квадрат-коцка, који смо сви видели. Увек у одељењу постоји најмање дете које може да уради највише згибова, а згибови су таква вежба где је снага пропорционална попречном пресеку костију и мишића, а тежина је пропорционална запремини, облика коцке. Знамо да снага зависи од попречног пресека костију и мишића. Ако знате тежину особе и желите да одредите средњу вредност попречног пресека костију и мишића, тада ће тежина бити пропорционална запремини, она ће бити неки број помножен са запремином.

Можете имати једно такмичење у подизању тегова на клупи и шест или седам група људи различитих тежина. Волели бисте да знате ко је заиста имао најбоље подизање, од свих њих. Оно што радите је да све поделите са тежином атлетичара на две трећине. Сви бројеви ће бити блиски, а један ће се издвојити као најбољи. Сада са реалних ствари прелазимо на имагинарни експеримент. Скалираћемо истог човека тако да он има различите величине. Волели бисте да знате у коме тренутку тај феномен квадрат-коцка постаје дисфункционалан.

Користи се скалирајући фактор тежине на две трећине. Са леве стране једначине имамо Била Казмајера и тегове, што је 159 килограма плус 454 кила, укупно 613 килограма. То се дели са 159 на две трећине. Добијени резултат се изједначава са десном страном једначине, која представља момка који подиже сам себе са пода, што је x подељено са x на две трећине. Резултат је негде између 8164 килограма и 9525 килограма. То је теоретски максимална величина најјачег атлете. То је теоретски лимит и интересантно је да су највећи слонови управо око 6350-6800 килограма. Теоријски број који сам израчунао се поклапа лепо са бројевима у стварном свету. Очекујете да реални светски лимит буде мало мањи од теоријског апсолутног максимума. То је зато што не постоји слон који би био сав у мишићима.

Прва ствар је да имате теоријски лимит од 9 тона у садашњем свету, а онда се запитате колико слабљење морате да имате да би се ултрасаурус са лакоћом кретао у свом свету. Истраживања показују да се ултрасаурус кретао са једнаком лакоћом као што се слон сада креће. Знамо да ултрасаурус у нашем свету тежи 180 тона, а слон 8 тона. Однос је 22,5 према 1. Ако се примени претходно прескалирање тежина, добија се да је однос 2,8 према 1. То значи да је била потребна 2,8 пута мања гравитација да би ултрасаурус са лакоћом стојао. То је основна идеја што се тиче снаге, али постоје и друге ствари.

На пример, способност птице да лети, која зависи од површине њених крила. Ваша способност да дишете зависи од површине плућа. Чак и способност варења хране зависи од површине дигестивног тракта, што је разлог зашто неки научници тврде да је немогуће да постоји нешто веће од слона на свету. Једноставно зато што слон једе цео дан како би снабдео свој организам.

Птерандон

Постоји и питање великих птица. Највеће птице које лете теже око 15 килограма. Када се вратите 20-30 хиљада година уназад имате аргентинског Тераторна који је заправо био Златни орао, са распоном крила од 7,6 метара и преко 100 килограма тежине. Такође, ту су тексашки Птеросаурус, Биг Бенд Птеросаурус и ове животиње би тежиле до 450 килограма. И летеле су. Имате такве велике птице које су летеле у преисторијско доба, а које сада не би могле ни да полете.

Варен Лангстон је проучавао кости тексашког Птеросауруса и закључио да је распон крила био око 18 метара. Најстарија верзија мог рада говори о Птерандону и чињеници да су учењаци који су истраживали летење проучавали Птерандона и закључили да би највећа њихова величина могла бити нешто највеће што је икада раширило крила.

Друга ствар коју вреди испитати су вратови Сауропода. Верујем да је то највећи проблем. Постоје две врсте великих диносауруса. Имате Брахиосаурусе којима је врат усправан и Диплодокусе којима је врат хоризонталан. Најдуже кости врата које имамо припадају Диплодокусу.

Питање је сада да ако имате врат дуг 15 метара како ће крв доћи до мозга. То је попут васкуларног система жирафа и прети опасност да висок крвни притисак разнесе тело. Жирафе имају јако уску кожу, која попут одела за пилоте гура крв навише. Ако имате створење које мора дизати крв на 15 метара висине, увек постоји опасност велике катастрофе. То није начин доминације Земљом десетинама милиона година.“

Које је Ваше мишљење? Да ли је у доба диносауруса нешто знатно било другачије на Земљи?

Циљ сличних текстова је развој критичког размишљања и преиспитавање досадашњих теорија, услед развоја технологије која баца другачије светло на давну историју.

Превод за Србин.инфо: Етома