Прочитај ми чланакСа 66 милиона 2000. године, становништво ове земље нарасло је на 93 милиона, а уколико се постојећи трендови наставе, демографи предвиђају да ће половином овог века та бројка достићи 150 милиона.
Мохсен Самир Мохамед испрва није желео више од четворо деце, али како су његова браћа и рођаци добијали само синове, запитао се да ли сам има довољно велико потомство. Изнервиран задиркивањем родбине, убедио је своју жену да престане с коришћењем контрацептивних средстава. У наредне четири године, добили су пето, шесто и седмо дете.
Седећи на неосветљеном степеништу своје зграде, Мухамед сада жали због своје одлуке. Његова мала плата фабричког радника једва да је довољна да прехрани породицу чији се просечан одброс састоји из куваног пасуља и хлеба. Без средстава да плате аутобус до школе, његова деца изостају с наставе. У држави у којој су велике породице норма, а не изузетак, Мухамед није могао да одоли притиску околине. „Мој отац и деда, као и сви други мушкарци у мојој околини имали су много деце. Тешко је поступити другачије од свих људи које знаш.“
Заиста није лако. Становништво Египта расте алармантном брзином. Од 66 милиона, колико је бројало почетком миленијума, нарасло је на 93 милиона. Уколико се постојећи трендови наставе, демографи предвиђају да ће половином овог века Египат имати 150 милиона људи.
Овакав раст би био изазов за било коју државу, а камоли за политички и економски нестабилну северноафричку земљу. Амал Фуад, директор друштвеноистраживачког центра ЦАПМАС каже да демографска експлозија представља претњу по националну безбедност.
Проблем прехране нигде није тако очигледан као у министарствима за трговину и снабдевање. Египат је већ сада највећи светски увозник жита, чију цену држава субвенционише. Брзо растући градови у долини Нила отимају све више пољопривредног земљишта што смањује домаћу производњу хране. И власти и земљорадници осећају да је пред њима неостварив задатак. „Више хране, за већи број људи, на мањој површини земље“, ситуацију сажима Башир Абдулах, земљорадник и синдикални вођа из Гизе, који се против одузимања пољопривредног земљишта бори већ више од деценије.
Ратуће потребе угрожавају и велику египатску реку. 98% воде Египћани узимају из Нила, што већ десет година заредом изазива хроничне несташице. Планирана градња бране у Етиопији привремено ће смањити доток воде и додатно закомпликовати ситуацију.
Безбедносне званичнике забрињава могућност недера и грађанских немира услед несташица хране и воде. Револуцији 2011. делимично је допринела и немогућност привреде да апсорбује на стотине хиљада нових радника колико стасава сваке године. У ситуацији у којој је економски раст мањи него што је био, а образовни систем један од најгорих у региону, није ни чудо што појединци демографску експанзију оцењују као већу претњу од Исламске државе.
Оно што додатно фрустрира заговорнике планирања породице јесте чињенице да је постојеће стање врло лако могло да се избегне. Донедавно, египатске власти ослањале су се на одлучну стратегију контроле раста становништва. Од 3,5% колико је износио на врхунцу током седамдесетих година прошлог века, природни прираштај је опао на 1,7% почетком новог миленијума. Египат је био на ивици решавања великог демографског изазова.
Међутим, влада је од 2008. почела да користи другачије мере. Уљуљкане оствареним успехом, власти Каира су олабавиле дотадашње иницијативе. Истовремено, бројне међународне организације преусмериле су своја средства на друге делове света. До 2011. године, природни прираштај је скочио на 2,23%. Након пада Мубарака, његова стопа се попела на 2,48%.
Поједини стручњаци тврде да најновији египатски „бејби бум“ није био случајан. Највећи пораст становништва десио се у време власти Муслиманског братства. Поједина упоришта ове странке на југу земље бележила су раст од 2,55%, највећи од осме деценије прошлог века. Исламистички законодавци су узраст за ступање у брак смањили са 18 на 13 година, што је додатно отежало ситуацију. Братство је одбијало да клинике под својим утицајем снабдева средствима за контрацепцију, па није ни чудо што је сличну политику применило и на државном нивоу.
Демографи су незадовољни и понашањем Морсијевог наследника Сисија. Суочавајући се с безбедносним претњама, генерал и његов режим су прогурали многе законске акте усмерене против невладиних организација, што се одразило и на оне које се баве планирањем породице. Од 10% средстава за контрацепцију, колико су разне НВО обезбеђивале крајем прошлог века, данас остаје занемарљив проценат од 0,6.
Упркос свему наведеном, поједини демографи тврде да бројно становништво не мора да буде бреме за Египат. Уколико би се млади квалитетно школовали, долазеће генерације би могле да изазову економски бум попут оног који се догодио у Кини. Сиси и његови саветници још увек имају на располагању импресиван арсенал ресурса, попут злата, гаса и плодне земље уз реку. Њиховим лошим управљањем, критичари режима тврде, постојећа ситуација се погоршава, уместо да се унапреди.
Након неколико деценије кратковиде власти дикратора, нанесена је углавном непоправљива штета. Од огромних фабрика цемента до растућих предграђа Каира које већ сада опкољавају пирамиде у Гизи, експлозиван раст становништва преобликује изглед Египта.
