Прочитај ми чланакПре 18 година, током НАТО агресије на Србију, преживео сам бомбардовање моста у Владичином Хану, када је пројектил од пола тоне пао на десет метара од мене... Прошао сам са једном посекотином и помало оштећеним слухом, каже Илић.
Александар Илић (63), зидар из села Полом код Владичиног Хана, током НАТО агресије на Србију преживео је бомбардовање моста на Јужној Морави када је пројектил од пола тоне пао на само десет метара од њега!
На дан када се обележава 18. годишњица страшног напада на нашу земљу Илић се у разговору за Информер присећа дана када је чудом избегао смрт и прошао са само једном посекотином и помало оштећеним слухом.
Други рођендан
Александар, кога сви у Хану зову Санде, каже да дан када је преживео бомбардовање, 11. мај 1999. године, слави као други рођендан.
– Сећам се, те вечери сам кренуо на посао да одрадим ноћну смену. Одједном, зачуо се језив звук авиона који је долазио из правца Врања, деловало је као да се руши. Нисам стигао ни да погледам према небу, кад је из све снаге пукло… Уследила је једна детонација, па друга, и у делићу секунде на све стране је прштало и севало. Легао сам уз ивичњак тротоара и покрио главу рукама. Након друге детонације камење, стакло, гвожђе и прашина падали су свуда по мени. Помислио сам, готово је, поздравио сам се са животом… – прича нам Александар Илић.
Онда су уследили тренуци тишине. Иако су у питању биле секунде, за њега су биле дуге као година.
– У једном тренутку, све је стало, утишало се… Свуда око мене били су покидани електрични каблови и ватра коју су изазвали. Иако нисам био свестан шта ми се догодило, био сам довољно присебан да схватим да су ватра и струја из каблова могу да ме убију. Некако сам се прибрао и отишао у Хитну помоћ, где се испоставило да имам малу посекотину на прсту од гелера и да нешто слабије чујем. Оштећени слух ми је и данас успомена на бомбардовање – објашњава Санде.
НАТО је зло
Како каже, тек сутрадан је схватио да је НАТО бомба тешка пола тоне пала на само десетак метара од њега, а да је убила двоје гимназијалаца који су били неколико стотина метара далеко.
– Нажалост, животе су тада изгубили Милан Игњатовић (18) и Гордана Николић (17). Млади људи. А, ето, Бог је хтео да ја некако преживим тај страшан дан и цело то бомбардовање. И сада када чујем да неко прича како би било добро да уђемо у НАТО, страшно се изнервирам. Јер оно што су они нама урадили, на правди Бога, може се назвати само злочином и агресијом – сматра Илић.
