Прочитај ми чланакЕрдоганов медијски рат с Хрватима: Нови еxпресс доноси све о новој стратегији вањске политике турског предсједника који је све чланице ЕУ прогласио непријатељима његове владе па тако и Хрватску...
Хрватску јавност узбудио је прилог турске телевизијске постаје ТРТ Wорлд у којем се отворено поставило питање је ли Хрватска на путу према новом рату против Србије. Прилог доводи у везу појачано опремање хрватских оружаних снага с лошом климом у односима према Србији и српској мањини, пише Марко Ћустић за Еxпресс.
У прилогу су, наиме интервјуирани саборски заступник Иван Пернар и војни аналитичар Игор Табак. Пернар је изјавио како НАТО савез тјера Хрватску на наоружавање због профита док Табак подсјећа како Хрватска себи не смије допустити да се икад више нађе ненаоружана у ситуацији као што је била 1991.
У прилогу је, истиче Ћустић,интервјуиран и Дражен Келеминац, вођа маргиналне политичке странке А-ХСП, која је недавно у средишту Загреба покушала постројити стотињак црнокошуљаша. Он је казао да је највећи проблем српска мањина у Хрватској.
Необичан и неочекиван прилог завршава закључком новинарке која каже да је Загреб наизглед модеран и привилегиран град у Еуропској унији, али испод површине буја мржња према српској мањини.
– У котлу регије која кључа многи се питају хоће ли напетости још једном довести до рата – закључује новинарка.
Зашто је Турска која подупире пријатељску Хрватску од првих дана неовисности направила и објавила такав шокантан прилог?
Зашто би турска државна телевизије ишла дестабилизирати једну државу с којом је путем НАТО-а чак и у војном савезништву?
Медијски ратови пуно су јефтинији од оних правих
Шокантна истина је да је ТРТ-ов телевизијски прилог само дио ширег пропагандног рата који турски државни медији тренутачно воде против Еуропске уније и Сједињених Америчких Држава, објашњава Ћустић за еxпресс. А односи Турске и Запада тешко су нарушени, а турски предсједник Рецеп Таyyип Ердоган има новог савезника и пријатеља – Владимира Путина.
А од њега је контроверзни Ердоган, којег називају султаном 21. стољећа, научио како користити медије на глобалној сцени.
Наиме, Русија данас има низ медија на енглеском и другим свјетским језицима путем којих емитира своју пропаганду. Руссиа Тодаy, Руптлy, Тхе Дуран, агенција Спутник Неwс… Оправдано је сумњати да неки портали у Хрватској дјелују уз руску потајну потпору и по инструкцијама Кремља.
Руски медији су одрадили велики дио посла и утјецали на побједу Доналда Трумпа на америчким предсједничким изборима. Сад покушавају исто у Француској, гдје подупиру екстремну десничарку Марине Ле Пен, жену која ће, постане ли предсједница, уништити Еуропску унију.
Велики газда Турске тако је научио Путинову лекцију: Зашто рискирати рат и трошити стотине милијарди на војску, кад исте циљеве можеш постићи за ситниш употребом медија? У том свјетлу треба гледати и прилог ТРТ Wорлда о Хрватској, сматра Ћустић.
Иако су већ били нарушени, драматично урушавање западно-турских односа наступило је након покушаја државног удара у Турској у српњу прошле године. Ердоган је апсолутно увјерен да су у покушају државног удара судјеловале западне државе и то им је јако замјерио. Криви их и за наводну потпору Феттхулаху Гуллену, проповједнику и бизнисмену с америчком адресом, чије присталице сумњичи за организацију удара. Од те ноћи су се односи Запада и Турске драматично погоршали.
Сад му је Путин савезник и узор
Турска је у повијести на својем подручју стољећима била главни регионални опонент Русије с којом је ратовала изравно и неизравно више пута. У Кримском рату, у Првом свјетском рату, у Хладном рату као кључна чланица НАТО савеза..
У НАТО савезу Турска је друга по величини војске. Прогледало јој се кроз прсте кад је око Ципра заратила с другом чланицом савеза Грчком и окупирала половину те оточне државе, објашњава Чустић за еxпресс. Донедавно се чинило да је Турска још на путу према Еуропској унији, иако је он био дуготрајан и спор. У савезништво са Западом није било никакве сумње.
Ипак, откако је Ердоган дошао на власт 2002.Еуропска унија је имала све више приговора на његов стил владавине. Упозоравала је на растућу исламизацију друштва те на угрожавање људских права. Новинари и књижевници су затварани због писане ријечи, а опозиција је под сталним притиском државе.
Кад је крајем 2015. турска протузрачна обрана над Сиријом срушила руски борбени зракоплов, страховало се од избијања рата Русије и Турске. Међутим, након пропалог државног удара у Турској ситуација се преокренула. Русија је нови турски савезник у Сирији. Сад руске и турске снаге у Сирији заједно дјелују против Исламске државе. Турска се још није формално изјаснила у прилог Асадова режима, али више не судјелује у потпори његовим непријатељима.
Најважније унутарње политичко питање за Ердогана у овом тренутку је уставни референдум који је расписан у травњу. Ако референдум прође, Ердоган ће јако учврстити власт. Тим референдум би између осталог требао укинут ће положај премијера и замијенити парламентарни сустав чистим предсједничким. Проблем је – већина Турака у овом тренутку је против предложених реформи према свим анкетама.
ЕУ назвао окрутном и фашистичком
Стога су поборници референдума из власти кренули с мобилизацијом великог броја турских исељеника који живе у западној Еуропи. Ради се о бројки од 5 милијуна људи. Међутим, земље попут Њемачке и Низоземске забраниле су организацију скупова за потпору референдуму. Низоземска је чак избацила једног руског дужносника из државе.
Ердоган је полудио те због тога Еуропску унију назвао “окрутном и фашистичком” те је успоредио с Хитлеровом нацистичком Њемачком. Почео је и пријетити. Да неће више допустити да га ЕУ уцјењује кандидатуром за приступање, да ће отказати споразум према којем Турска не пропушта имигранте у Еуропу.
Њемачка и Турска заратиле су и преко новина. Прво је најтиражнији њемачки дневни лист Билд напао Ердогана као непријатеља демокрације и поручио му да није добродошао у Њемачку. Турци су одговорили преко једног од својих таблоида, који је на насловници обукао Ангелу Меркел у нацистичку униформу и позвао читатеље да на друштвеним мрежама користе хасхтаг #фрауХитлер.
Но ако Ердоган жели да му референдум прође требају му исељенички гласови. Он чак ни у властитој странци нема пуну потпору. Многи турски конзервативци слажу се с главним смјерницама његове политике а то су јака Турска, присутност ислама у политичком животу и развој економије. Но не желе да сву моћ у рукама има само један човјек. То би се могло догодити ако референдум прође.
Често смо били критични према Турској
Засад анкете показују да тек око 40 посто бирача планира гласати за референдум. Кампања је јака, у њој судјелује чак и капетан турске репрезентације и ногометаш Барцелоне Арде Турана.
У покушају објашњена што је ТРТ Wорлд хтио поручити својим узнемирујућим прилогом, треба се присјетити и ставова хрватских еуропарламентараца према Турској откако смо у Еуропској унији. Често су били критични према Турској поготово према Ердоганову третману људских права.
Напосљетку, Хрватска је у спорном телевизијском прилогу добила порцију онога што је могла очекивати као чланица Еуропске уније – непријатељски настројен прилог на турској државној телевизији.
Није заслужила теже провокације попут Њемачке, која је названа нацистичком, јер је мала држава и прилично небитна за Ердогану кључан референдум, али се сусрела с подједнако непријатељским ставом као и остале чланице ЕУ. Припремимо се на то да ће оваквих медијских прилога бити још, закључује Ћустић у еxпрессу.
