Прочитај ми чланак

И РАДНИЦИ ЋУТЕ: Намет на плату 15.000 динара

0

Због сиве економије државна каса сваког дана остаје ускраћена за осам милиона евра. Према проценама, од нас већу сиву економију у Европи има само Бугарска.

И док су радници “на црно“ свесни својих права, ретко ко се усуди да пријави послодавца.

Иако је тачан број непријављених радника немогуће прецизирати управо због илегалне природе сивог тржишта, рад на црно, као и сви други облици сиве економије, представљају велики проблем, јер се у Србији чак трећина свих послова обавља нелегално, док је у западној Европи тај број упола мањи.

– Истраживања која су до сада направљена о обиму сиве економије, показују да је обим сиве зоне негде око 30,1 одсто БДП-а, то је негде око у еврима 10 милијарди, односно буџет остаје ускраћен за око три милијарде евра годишње, што би било око осам милиона евра дневно, или ако бисмо гледали према просечној плати, сваки грађанин ускраћен је за једну просечну плату годишње – каже Иван Радак из НАЛЕД-а.

Инспекторат за рад:
Највише нерегистрованих субјеката бави се трговином, угоститељством, поправком и одржавањем моторних возила, обрадом дрвета, занатским услугама, извођењем грађевинских радова, али инспектори рада затицали су и нерегистроване вртиће и геронтолошке центре.

На плату запосленог од рецимо 25.000, послодавац мора да плати око 15.000 динара држави на име разних намета, због чега се многи одлучују да раднике и не пријаве, како би уопште могли да послују.

Грађани су и те како свесни штетности сиве економије, али и даље недовољно мотивисани да учествују у њеном сузбијању.

– Дакле, они не би пријавили послодавца који их држи на црно, или не би пријавили кафић или трговинску радњу у којој не добију фискални рачун. Дакле, то је та свест на коју морамо да утичемо, да сви ми треба да утичемо на сузбијању сиве економије, јер тако помажемо себи. То је новац који одлази у буџет и нама се враћа кроз школство, здравство, боље услуге, административне, кроз пензије, кроз социјално давање – објашњава Радак.

Оно што је важно, истичу стручњаци, јесте да грађани схвате да пријављивање радника не значи само добијање пензијског и здравственог осигурања, већ и правну заштиту у случају проблема са послодавцем.