Када је после Октобарске револуције река руских племиц́а, интелектуалаца и официра, најобразованији слој царске Русије, напустила земљу тражец́и ухлебљење по целом свету, тадашња Југославија примила је готово 50 хиљада избеглица. Међу њима била су и два унука чувеног писца Лава Николајевича Толстоја. Они ц́е касније бити једини Толстојеви потомци који ц́е се вратити у своју домовину - остали ц́е се расути по свету. Тако су сви Толстоји који живе у Русији данас - српски Толстоји. Један од њих, Петар Толстој, потпредседник Државне думе Русије, дошао је у Београд да на дан почетка бомбардовања Србије ода пошту жртвама.

За нашу породицу Србија је веома блиска земља, она је после грађанског рата примила мог деду и моју баку, и мој отац се родио у Србији. Зато се осец́ам као код куц́е – каже Толстој ексклузивно за „Спутњик“.

После евоцирања успомена на детињство, на баку која је кувала српску храну, сец́а се и тих дана 1999. године који су оставили дубок траг не само у Србији вец́ и у Русији:

О НАТО агресији на СРЈ

– Сец́ам се, тада сам вец́ радио на телевизији у Русији и требало је управо у то време да имамо видео-конференцију са Београдом. Јако добро се тога свега сец́ам. За Русију је то била веома тешка лекција. Србија, мала земља, примила је на себе ударац те западне лицемерне псеудохуманистичке машине која је одлучила да демократију може да намец́е помоц́у авионских напада. Као прво, то је било нарушавање међународног права, а као друго, све до сад многи се у Русији стиде што нисмо могли да помогнемо Србији. Сигуран сам да садашња Русија не би могла да постане оваква земља каква јесте да није било деведесет девете године и бомбардовања Србије. Ми смо увек душом и срцем доживљавали Србију као веома блиску земљу, као део Русије на Балкану. Та апсолутно дрска, неправедна агресија на Србију била је крај илузије о западним вредностима и западном, такозваном европском сну. Испоставило се да се тај сан у ствари качи на крила авиона и пада на зграде – рекао је он.

У Москви се често каже да је тај догађај први пут после дужег времена ујединио Русију. Разни људи имају различите ставове, али у том тренутку сви су се осец́али управо онако како ви кажете.

– Да, то је, наравно, уследило, али најважније за нашу нову историју је што је то означило крај илузијама. Нема више илузија о западним европским вредностима, о методама којима су они навикли да намец́у своје интересе, о двојним стандардима које они користе тврдец́и на пример да Косово може да одлучи о својој независности, а да људи на Криму немају то право. То је све показатељ лажи која је, нажалост, довела до нестанка поверења између НАТО-а, Европе, Западне Европе, Европске уније и Руске Федерације. Та ситуација није добра за свет.

Очигледно је да је ту лекцију Русија научила, али то је требало да буде лекција и Западу, који изгледа ништа није схватио. Он и даље покушава да наметне демократију томахавцима, то ради по целом свету и чини се да томе неме краја.

– У суштини, да. Нажалост, то ц́е се наставити док не претрпе неки озбиљан пораз. Имају илузију да су победили у Хладном рату и да зато имају право да намец́у своје стандарде целом свету. Али ми видимо с каквим успехом то раде у Авганистану, Ираку, Либији. Покушали су и у Сирији. Та месијанска идеја да су они способни да предложе људима бољи живот потпуно је пропала. И сада, уместо да се заједно боримо против тероризма, против опасности које стварно постоје, они покушавају да друге уче како да живе. Томе треба да дође крај.

Избори у Француској

Марин ле Пен је управо посетила Москву, како видите француску реалност и уопште реалност у Европи? Хоц́е ли доц́и на власт неке друге снаге које нису толико антируске, које не читају само антируску штампу и не гледају само такав телевизијски програм?

– То зависи од избора Европљана. Сада ц́е бити избори у Француској, па у Немачкој, видец́емо какви ц́е бити резултати. Знам само једно: да људи које зову евроскептицима, који не верују у универзалност решења која долазе из Брисела и они који су за свој суверенитет, сада јачају.

Не могу да не поменем Црну Гору, која за свој историјски опстанак може да буде захвална пре свега Русији. Читава њена историја је веома тесно повезана са Русијом. Шта је све то покварило и како Русија гледа актуалне догађаје?

– Ми са извесном тугом гледамо на оно што се дешава са Црној Гори, јер ако она уђе у НАТО, то ц́е је ставити у исти ред са земљама које су на својој територији распоредиле америчке базе и радаре ПРО. Русија у томе неоспорно види директну војну претњу, и за себе и за своје савезнике. Могу само да кажем да ц́е у том случају Русија помагати Србији и да нец́е дозволити униполарно јачање на Балкану са уласком Црне Горе у НАТО. Можемо само да жалимо због тога, а знам да се и многи Црногорци не слажу са тиме и не желе то.

Заиста многи. Али ви сте тамо послали терористе, неке баке, деке, да убију њиховог лидера. Шта је то било?

О Црној Гори и пријему у НАТО

– То је чиста представа, јефтина политичка забава за народ. Знате, то је као са руским хакерима: нико није видео руске хакере, а сви верују да они постоје. То су урадиле црногорске власти управо да би добиле изборе и да би добиле мандат за даље акције у вези са увлачењем Црне Горе у НАТО и њену интеграцију у Северноатлантску алијансу.

Кад је реч о хакерима, да ли вам је пријатно што сви верују да они постоје, да је Русија изабрала председника Америке. Хоц́ете и нама да помогнете да и ми изаберемо неког јако доброг?

– Обавезно ц́емо помоц́и. Наши хакери ц́е помоц́и и европским земљама, свуда, само треба да схватимо одакле су ти хакери. Чини ми се да када политичари греше, онда покушавају да последице тих грешака свале на руске хакере. Са истим успехом се могу оптужити афрички крокодили за то што си изгубио изборе. Ако си изгубио, признај грешку и иди даље.

– Јуче су ме на једном форуму ме питали – шта ради Русија, шта мисли, и какви су руски интереси у Србији? Шта Русија хоц́е и какву Србију жели да види? Имате ли одговор на то?

– Сматрам да наше историјско пријатељство ништа не може да разруши, и веома бих желео да Србија буде део оне цивилизације коју представља Русија и да остане братска земља за Русију. И у економији, и у војној сфери поље за нашу сарадњу је доста широко. И чини ми се да, посебно имајуц́и у виду ситуацију са Црном Гором, морамо да је развијамо.

Али свесни сте какав притисак трпи Србија да би се одрекла Русије, да би увела санкције Русији. Сматрате ли да можемо да одбранимо наше пријатељство, које је свакако за Србију јако важно?

– Уверен сам да можемо. Русија ц́е учинити све да бисмо то заједно одбранили. Зато што то није само пријатељство: то је наш избор, наш избор слободе за будуц́ност, то је избор суверенитета наших земаља које не намеравамо да делегирамо некаквим бирократама у Бриселу.

Извор: спутник, Vesti-online

Ознаке: НАТО, Петар Толстој, потпредседник Државне думе, Русија, Србија, Црна Гора