Прочитај ми чланак

РУДАН: У председничкој трци победиће онај ко најбоље лаже

0

Нисам пратила ни нашу изборну кампању па тако не пратим ни изборну кампању наше бивше и вјеројатно, кад тако одлуче Амери или Руси, и будуће браће.

Мислим да су све кампање на свијету исте. Побјеђује онај тко најбоље лаже и тко у блебетање уложи највише лове – каже за Данас књижевница и публицисткиња Ведрана Рудан, одговарајући на питање да ли прати изборну кампању за председника Србије. Ипак, наглашава, најсимпатичнији јој је Љубиша (Прелетачевић), „јер се зове као њен муж“.

* О феномену Љубише Белог Прелетачевића писали су и хрватски али и светски медији. Шта ви мислите о овом имагинарном лику, који политичку ситуацију извргава руглу и доводи до апсурда, а озбиљан је играч у трци за председника Србије?

– Он, нажалост, није озбиљан играч у политичкој трци за предсједника. Зна се тко је код вас озбиљан играч, тко је једини играч. Љубиша само прати свјетски тренд. Његови гласачи такођер. Обичном човјеку доста је „озбиљних“, „мудрих“, опаких гадова. Желе нешто друго и другачије, ма што то било. Имамо и ми свог Љубишу. Сједи у Сабору и зове се Пернар. Својим „наступима“ увесељава и Хрвате и Србе и на неки начин нам помаже да лакше прогутамо и прочитамо лажове и криминалце који владају земљом. На све га могуће начине покушавају ушуткати, али им баш не полази за руком. Тешко је комуницирати са „луђаком“ или луђаком онима који су толико сигурни да су „нормални“ и „паметни“. Жао ми је што Љубиша неће побиједити. Има феноменалну фризуру.

* Изјавили сте да је „Николић Србији оно што је Хрватима Колинда, јединица за глупост“. Шта су то конкретно урадили, да бисте их означили као мерну јединицу?

– Ништа нису урадили и не могу, уз најбољу вољу, јер нису за тај посао. Под претпоставком да би предсједници држава морали бити мудри људи. Николић је декларирани четник, дакле глупан и више од тога. Колинда је досад учинила толико гафова да је се стиди читава Хрватска. Једноставно, не можемо ни ушима ни очима вјеровати тко нам је предсједница. Набрајати доказе да јој је интелигенција ампутирана још у породилишту трајало би данима, зато се ми грађани Хрватске можемо само надати да су и њени најострашћенији гласачи прогледали и да ће та госпођа за коју годину сићи са хрватске политичке позорнице. Заувијек. Што никако не значи да иза ње неће доћи нетко глупљи и опаснији. До сад је у Хрватској било тако.

* Углавном се у предизборним кампањама, и у Србији и у Хрватској, заоштрава међунационална реторика. Да ли вас изненађује што Хрватска сада није у фокусу председничких кандидата у Србији? Имамо ли, можда, пречих проблема?

– Алелуја. Питај бога тко им је рекао да сјашу са Хрватске. И код нас је лов на Србе посустао. Чекају нас локални избори али још ниједан кандидат није рекао да су за пропаст Агрокора, примјерице, криви Срби или четници. Код нас се Србе на врбе „вјеша“ и „убија“ „само“ на ногометним утакмицама. Како Срба за „убијање“ и „вјешање“ у Хрватској баш и нема, онда сплитски навијачи Хајдука урлају навијачима „Ријеке“ и ногометашима Ријеке :“Уби, уби Србина!“ Не знам да ли је то добро или лоше за нас „Србе“. И ја и сви моји смо Ријечани.

* Јача ли национализам у региону, или смо на истим позицијама као и протеклих година?

– Мислим да политичари, и наши и ваши, све чине да би нас нахушкали једни на друге, али им то више не полази за руком. Гладујемо и ми и ви. Из Хрватске млади бјеже главом без обзира. Више ни нама ни вама нитко не може продати причу да су нам за ово у чему живимо криви Срби, Хрвати или рат. Рат је давно прошао, да нас све ове године њих педесетак ваших и наших не пљачка ми бисмо брже схватили да једни од других не можемо побјећи, преблизу смо. Како вријеме иде обичном је човјеку све јасније да је Србин Србину највећи непријатељ, као што је то и Хрват Хрвату.

* Како коментаришете покушај рехабилитације Милана Недића и, са друге стране, канонизације Алојзија Степинца? Оба процеса изазивају доста контроверзи.

– То су само давно оглодане кости које би нас опет требале завадити. Сигурна сам да се већина обичних људи код вас не пали на четнике, а већини грађана Хрватске потпуно је свеједно да ли ће Степинац бити проглашен свецем или неће. Недавно сам рекла да би сви они који су шуровали са нацистима на било који начин морали горјети у паклу. Наши нас политичари враћају у плусквамперфект да би нам скренули пажњу са презента. Узалуд. Можеш неко вријеме бити глуп, али не можеш, ваљда, читаво вријеме бити глуп. Прогледасмо. На жалост политичара и корумпираних медија.

* Причало се доста о положају жена. Традиционално, за 8. март. Па, какав је генерално положај жена? Посебно на простору бивше Југославије.

– На простору бивше Југославије положај жена је свјетски. Свагдје на кугли земаљској жене млате, убијају и лошије плаћају, зато што свијетом владају мушкарци. Они владају свијетом јер су богатији, физички јачи и не рађају дјецу. Док дјеца буду, а на читавом свијету јесу, само брига жена, жене ће свијетом бауљати окованих ногу. Оне су то схватиле, зато у Хрватској, примјерице, једва још рађају. У Јапану рађају још мање. Спознале смо да имамо оружје којим се можемо одбранити. Треба само редовито пити контрацепцију или, кад се баш заломи, отићи на абортус. Жена без дјеце је слободно биће. Можда не баш потпуно слободно али много, много слободније него сиротица око које се мота двоје малих несретника док јој муж забија нож у врат.

Срби и Хрвати

* Како видите Србију и Хрватску у наредних десет, двадесет година?

– Бит ће оно што су и данас. Два брата убога. Прецизније, двије сестре убоге.
Ухо, грло, нож

Друго издање романа првенца Ведране Рудан „Ухо, грло, нож“, после 15 година, наћи ће се у београдским књижарама од понедељка. Роман који се бави нашом свакодневицом, егзистенцијалним проблемима и међуљудским односима, из угла педесетогодишњакиње, истовремено је постао бестселер у Хрватској и Србији 2002. године, када је објављен.